Епидемија коронавируса наметнула је нова правила понашања у школи од 1. септембра, а обавезно ношење маски и физичка дистанца од вршњака, за децу може бити стресно и трауматично, упозоравају стручњаци и истичу да ће важну улогу у прихватању и привикавању малишана на нову реалност имати приступ родитеља и учитеља.
Да би ученици, пре свега прваци, за које је полазак у школу велики догађај, али и ђаци старијих разреда схватили да морају да носе маске, томе треба приступити кроз игру и одређене ритуале и маску им приближити као занимљивост, каже психолог и дечији психотерапеут Снежана Анђелић.
„Маска нека буде занимљива, а не класична медицинска, али и та уз фломастере, боје, шљокице може да постане атракција, а не терет за децу, а и да се родитељи не излажу трошку”, каже Анђелић за Танјуг.
Напомиње да је пресудан став родитеља и да ће, ако они имају отпор према ношењу маске, и деца имати отпор према тој обавези, док је обавеза учитеља да на првом часу ношење маски приближе деци на једноставан, занимљив и забаван начин кроз причу и игру.
„Ако то буде уз претње – „стављај ту маску, немој да скидаш”, деца ће то доживети као катастрофу. Будимо благи, ако дете и скине маску, треба му на једноставн начин објаснити зашто је важно да је носи, а не застрашивањем вирусом јер онда је дете напето, узнемирено, плачљиво, пружа отпор…”, наглашава Анђелић.
Напомиње да ће бити потребно време да деца прихвате да ће бити одвојени у групама и да треба да избегавају близак контакт са вршњацима јер, како каже, то за њих није природно стање.
„Деца су импулсивна, не понашају се ‘плански’. Ми старији знамо да не треба да се рукујемо и наш мозак то региструје, а како то објаснити детету које, кад види друга или другарицу, трчи да се загрле”, каже психилог.
Учитељима и наставницима саветује да неколико часова посвете тој теми, да разговарају са децом и објасне им зашто је сада важно да буду одвојени и кроз игру им дочарају шта значи дистанца, безбедна зона…
„Рецимо, да их ставе у две групе и смисле игру „вируси нападају”, дочарају им како да се склоне, шта значи ако смо преблизу једни другима… Биће потребно време, деца то неће аутоматски прихватити, али ниједног тренутка не треба да буду изложени претњи, стресу, страху јер ће у том случају постати несигурни и неће бити спремни за сарадњу и учење”, напомиње Анђелић.
Подсећа да је за децу прекид школе био велика промена и да су до марта имала свој ритам у којем су, објашњава саговорница Танјуга, осећали сигурност.
„Не можемо очекивати да све иде природно и лагодно као да се ништа није десило. Месецима смо причали о опасности контакта, а сад их враћамо као да се ништа није десило. Па десило се и сада морамо да помогнемо деци да се поново осећају сигурно, да их указује да перу руке и носе маске, јер је то њихова сигурност”, каже Анђелић.
Родитељи треба да разговарају са децом о њиховим страховима и свему што су доживели у последњих пола године, а задатак учитеља, педагога и психолога је да та иста питања покрену кроз школске радионице.
Анђелић указује да се треба посветити и адолесцентима који према новим правилима понашања у школи могу да искажу бунт, али и да направе „добру фору”.
Њима су, како примећује, маске постале атракција, а треба им пружити прилику да од маске направе део свог имиџа или модни детаљ уз наглашавање зашто је важно да их носе.
„Са њима треба радити као и са млађима, али на другачији начин. Ту школа опет има велики утицај, са њима треба причати, али их не приморавати, јер ће се у супротном инатити. Ипак, они су довојно зрели да схвате опасност и преузму одговорност”, наводи Анђелић.
Извор: Политика