Većina dece može da nauči da se izbori sa svojom stidljivošću i da sa zadovoljstvom komunicira s drugim ljudima, uklapa se u nova okruženja, stiče nove drugare i u grupi govori bez ustručavanja. Samo što neka deca to mogu sama, a drugoj je potrebna mala pomoć roditelja da to nauče… Evo šta roditelji mogu učiniti.
1. Pratite potrebe svog deteta i reagujte na njih – Bebe šimpanze koje su ocenjene kao visoko osetljive podeljene su u dve grupe. Jedna grupa data je mamama šimpanzama koje su nežne, pažljive i koje pružaju ljubav, dok je druga grupa data „strogim majkama”. Kasnije, kroz život prva grupa je pokazala znatno viši nivo sigurnosti i postajali su lideri u svojim grupama u koje su uključivani, dok su šimpanze iz druge grupe odrasle u nervozne, plašljive i povučene. Osetljiva deca koja raste uz majku koja prati i odgovara na njihove potrebe, naučiće da upravljaju i kontrolišu svoje ponašanje, nauka je dokazala.
2. Nikad ne posramljujte svoje dete – njihova osećanja prihvatite i predstavite kao sasvim normalna i nikad ih zbog toga ne grdite i ne posramljujte. Samo tako ćete podstaći njihovu sigurnost i samopouzdanje. Ako njihovu povučenost predstavljate kao nešto negativno, čudno, učinićete da se deca osećaju nesigurno i loše u sopstvenoj koži.
3. Pokažite da ste i sami samopouzdani – deca uče ono što žive – ovo znači da treba da budete ljubazni prema strancima, da pružite pomoć kada primetite da je nekom potrebna, ali i da budete uzor „opuštenog” i pristojnog ponašanja u društvu poznatih i nepoznatih ljudi.
4. Naučite dete osnovnim društvenim veštinama u komunikaciji sa decom i odraslima – ako im to ne kažete, više puta, oni ne mogu da nauče da gledaju u oči kad s nekim govore, da pruže ruku, da se nasmeše ili da jednostavno ostvare ljubaznu a neobaveznu komunikaciju. Ovo možete bukvalno vežbati kod kuće – pretvarati se da ste se upravo sreli ili upoznali i simulirati razgovor.
5. Pomozite detetu da nauči da stekne nove prijatelje – simulirajte zajedno situaciju na igralištu i dodelite uloge – neka vaše dete bude neko dete koje se igra, a vi mu priđite da se poigrate s njim i započnite konverzaciju. Deca najbolje uče kroz primer i prateći model. Postoje deca koja jednostavno upadnu u grupu na igralištu i priključe se, ali je bolje ako društvene veštine i način priključivanja grupi nauče od vas.
6. Naučite dete da iskaže svoje potrebe i da se zauzme za sebe – svakom detetu je potrebno samopouzdanje da bi se u društvu snašlo kada roditelj nije u blizini. Ovo je naročito važno kada se nađu u društvu dece koja zadirkuju. I ovde je simuliranje situacija dragoceno – pomozite detetu da u veštačkom okruženju proživi takvu situaciju, kako bi se posle lakše snašlo kada se to zaista i dogodi.
7. Ne govorite detetu ni ispred deteta da je stidljivo – ovo je možda i najvažnije! Umesto toga, pokažite razumevanje za njegova osećanja. Možete reći, na primer: „Sećaš se kako si na početku Markovog rođendana držao mamu za ruku, a kako si se kasnije oslobodio i igrao sa drugom decom? Baš sam bila ponosna!”
8. Obezbedite detetu svakodnevni kontakt sa drugom decom i ljudima – za introvertnu decu, najgore što možete da uradite je da ih čuvate od kontakta s drugim ljudima ili da se ne angažujete dovoljno da bi svakodnevno imalo priliku da komunicira. Dakle, parkić, igralište, vrtić – važno je da svakodnevno sreće nove ljude i s njima komunicira… A svaki put kad pokaže inicijativu, pohvalite ga snažno.
9. Ne pritiskajte ga da bude komunikativno – pritisak i podsticaj su različite stvari. Podsticaj je dobar, poželjan, pritisak nije. Ne terajte dete na silu da priđe drugoj deci, ne ljutite se na njega ako ne želi. Ne terajte ga da recituje novu pesmu koju je naučio u vrtiću kada dođu gosti. Neka deca uživaju u pažnji, druga je ne žele. Poštujte svoje dete i volite ga zbog toga kakvo je.
10. Naučite dete da jedan ili dva dobra prijatelja vrede više od hrpe drugara – neki roditelji žele da imaju popularno dete, ono koje će imati hiljadu drugara, ali ne shvataju da to nije poenta prijateljstva. Vrednost je ako imaju prijatelja kojem mogu da se povere, koji će uvek biti tu kada žele da se poigraju. Nije neophodno imati armiju drugara, samo par dobrih prijatelja vredi mnogo više.
11. Ne učite dete da se plaši stranaca pre nego što to postane neophodno – kao brižan roditelj, svoje malo dete nikad ne ostavljate samo – sa njim je ili neko od roditelja, dadilja, baka ili vaspitač i nema potrebe unapred stvarati mu strah od nepoznatih ljudi. Kad dođe vreme da u školu i iz škole ide samo, tada je trenutak da s njim razgovarate o tome kako treba da se paze i ponašaju ako im se obrati neko nepoznat.
Dakle, ako imate stidljivo dete, poslednje što treba da radite je da govorite o njegovoj povučenosti, da ga zbog toga grdite i primoravate da bude drugačije. To je možda najvažnije pravilo kojeg treba da se držite.