Већина нас мисли да има потешкоћа са памћењем. Али, прави проблем најчешће није у лошем функционисању нашег мозга, него у томе да имамо нереална очекивања од свог памћења.
Велики број ученика не приступа учењу са стратегијом понављања градива и одбијају да прихвате да разумјети није исто што и запамтити.
Нове лекције треба да прегледате што је прије могуће, а понављање треба да вршите више пута између прве обраде лекције и завршног понављања градива за испит. Кључ за учење је понављање. Са сваким понављањем материје која се учи, расту шансе за њено перманентно усвајање.
Вишеструко понављање не само да ће омогућити утврђивање знања о већ усвојеним концептима, него ће и указати на концепте који су били погрешно схваћени. Додатни разлог за понављање градива је и то што природно заборављате чак и оне концепте које сте схватили. Дуг период без понављања и понављање тек пред испит је често отежано предиспитном нервозом и недостаком времена.
Постоји више техника за меморисање информација. Ово су најчешће примјењиване технике:
1. Акроними и акростихови
Акроними и акростихови служе за информације које се памте помоћу кључних ријечи. Акроним представља измишљену комбинацију слова, при чему свако од слова треба да подсјети на чињеницу коју треба запамтити. Нпр. ДОЦНИ је акроним за ред потеза код пуцања из пиштоља – Дишите, Опустите се, Циљајте, Нанишаните, Испалите.
Акростих је измишљена реченица у којој прво слово сваке ријечи треба да подсјети на идеју коју треба запамтити. Нпр. ЕФИКАСНО ГРАДИ ДУНАВСКУ БРАНУ је акростих који може послужити да се запамтите ноте на музичкој скали – Е, Г, Д, Б.
2. Локус метода
Локус метода се користи за памћење до двадесет појмова. (више…)
Само што Гагарин није летео ни према, а камоли до Месеца, о слетању да не говоримо…
BRAVO CARE! hahaha