Колико је вредне и талентоване деце међу нашим ђацима показали су и резултати Школског климатског изазова „Град и климатске промене“ на ком су проглашена четири победничка тима основаца од другог до седмог разреда. Они су представили решења за повећање зелених површина, смањење отпада, загађење ваздуха и употребу алтернативних возила у граду како би се ублажиле последице климатских промена, саопштио је организатор догађаја KidHub из Београда.
На пример, деца која имају свега по осам или девет година осмислила су аутобалон који ће помоћи деци да безбедно стигну до школе. Трећаци су осмислили посебан парк за децу са инвалидитетом који би одржавала друга деца, а петаци дигиталну наруквицу од рециклажних материјала која решава проблем загађења и безбедности у саобраћају.
Робо Пахуљице, други разред, Ауто од балона
Филип Вељковић, Милица Михајловић, Урош Аврамовић, ОШ Стефан Немања Ниш, ментор: Марија Миловановић
Тим је решавао проблем загађења ваздуха и безбедности у саобраћају. Решење представља “Ауто балон” чија је главна намена да научи децу да буду одговорна и да пружи могућност да самостално и безбедно да стигну до школе. У прототипу који је рађен од рециклажних материјала, балон представља заштиту, а прототип возила покреће микробит уређај. Аутори овог решења би желели да се ауто покреће на воду и да не загађује ваздух.
Барилијеви хуманитарци, трећи разред, Парк за децу с инвалидитетом
Ива Ратковић, Софија Прица, Милица Младеновић, ОШ Милена Павловић Барили, Палилула, ментор: Зорана Трбовић
Тим је решавао проблем недостатка зелених површина и отпада у граду. Посебан фокус су ставили на најмлађе чланове друштва који користе различита помоћна средства за кретање због којих нису присутни у парковима. Зато су осмислили парк игралиште који би одржавала деца, а на самом игралишту би биле справе настале рециклажом различитог отпада које су у потпуности прилагођене инклузивној игри. Прототип представља три различите справе за игру које показују своју функционалност помоћу микробита и једноставне електронике.
МИАЛМА, пети разред, Покажи смер
Миа Јовановић, Марко Стојковић, Алекса Јовановић, ОШ Херој Иван Мукер, Смедеревска Паланка, ментор: Јелена Рајић
Тим је решавао проблем саобраћаја и загађења ваздуха. Њихово решење предвиђа дигиталну наруквицу која показује смер и безбедне стазе бициклистима. Прототип је направљен од рециклажних материјала, а правац кретања је програмиран помоћу микробита. Они су отишли корак даље, па су наруквицу замислили као потенцијални производ у који би укључили различите компаније које би могле да је произведу, а продајом те наруквице би се финансирала израда нових бициклистичких трака у њиховом граду које сада не постоје или нису довољно безбедне.
ДСМ, седми разред, Маслешин екосистем
Соња Тасић, Милић Обрадовић, Станковић Давид, ОШ Веселин Маслеша, Вождовац, ментор: Биљана Градојевић
Тим је решавао проблем отпада, загађења ваздуха и недостатка зелених површина. Решење представља један комплексан одрживи модел који представља спој баште, игралишта и парка. Намењен је школама које имају двориште и укључује рад свих ученика. Овакав модел би био занимљив и као решење у оквиру различитих паркова у Србији. Будући да се ради о комплексом решењу, овде додајемо и детаљан опис тима.
Замислили смо да у склопу наше школе, односно школског дворишта, направимо „Маслешин еко-систем“. Већ сам назив указује да се ради о простору који чини биљни и животињски свет. У формирању еко-система примењивали бисмо како биолошка и еколошка знања и вештине, тако и знања и вештине из технике и технологије.
Планирали смо да у школи, кроз заједничку акцију свих ученика, прикупимо пластичне флаше. Од сакупљених пластичних флаша направили бисмо „игло“. То би био простор за игру деце, али и за заклон од кише. Флаше које би чиниле „игло“исекли бисмо тако да истовремено чине и саксије у којима би се засадиле биљке (нпр. зелена салата која касније може да се користи за исхрану деце у боравку, цвеће…). Поред биљке, у пластичну флашу бисмо поставили и микробит са лед диодом и соларном ћелијом. Соларне ћелије би напајале микробит. Лед диоде би светлеле када има воде, односно када је биљка заливена. Притиском на десни тастер микробита који стоји код биљке појавио би се код. Уносом кода у мобилни телефон отворила би се интернет страница са називом и описом биљке, описом начина органске неге и производње.
С обзиром да су у овај пројекат укључени и ученици нижих разреда, који реализују своју идеју у оквиру овог пројекта, планирали смо да се ослонимо на њихову помоћ. Наиме, ученици нижих разреда, у оквиру реализације своје идеје, праве компост. Компост би уступили и нама, па би самим тим наше биљке биле узгајане по органским правилима.
Посебну пажњу бисмо посветили нези и заштити биљака. У две пластичне кутије планирамо да сакупљамо посебно раствор коприве, а посебно коре цитруса, а око тих кутија да поставимо жардињере са жалфијом, мајчином душицом, лавандом, невеном (медоносне биљке). Ово биље би својим мирисом, током целе године, одбијало инсекте и привлачило медоносне пчеле. Раствор коприве и цитруса би се користио и за органску заштиту биља од болести и инсеката. Кишницу бисмо сакупљали у посебним пластичним кутијама и користили је за заливање биљака.
У оквиру нашег еко-система посебно би се формирао простор за проучавање птица. Истражујући птичији свет и угрожене врсте птица, дошли смо до податка да се број птица у граду смањује. Са жељом да помогнемо врапцима и допринесемо њиховом опстанку, као и да стекнемо сазнања о врстама птица које насељавају овај део града, осмислили смо део еко-система који је управо намењен њима. Наиме, осмислили смо постоље за птице на које би се стављало ситно зрневље и мрвице хране. То постоље би било осетљиво на покрет и кљуцање јер би било повезано са лако растегљивом опругом закаченом за други фиксни део постоља. На првом делу постоља би се поставио микробит повезан са камером. Када птица кљуцне храну, плоча се затресе, микробит то региструје и активира камеру која слика птицу. Птице би се окупљале и храниле, а истовремено својим цвркутом би правиле пријатну атмосферу и окружење за боравак деце и одраслих.
Маслешин еко-систем би био означен посебном металном таблом постављеном између игла и кутија. На табли би била упутства функционисања еко-система. Поред табле би било постављено и сандуче у које би сви заинтересовани убацивали сугестије за развој еко-система. Циљ нам је да путем сандучета подстакнемо и друге да се укључе у реализацију пројекта. Тиме бисмо допринели одрживости пројекта.