„Vodiću te na sladoled, ali nemoj da kažeš mami i tati“; „Tvoji roditelji su moji prijatelji i zamolili su me da te ja pokupim iz škole“; „Uđi u automobil, vodim te na jedno mesto“… samo su neki od pokušaja pedofila da mališane namame u stan, automobil ili na bilo koje drugo mesto. Najgore od svega je to što im često uspeva da dobiju ono što žele jer su deca naivna.
Kako deci objasniti koji ljudi su opasni po njih, a kojima mogu da veruju, za roditelje je teška muka.
Nikada nije rano za takav razgovor
– Nikada nije rano početi razgovore sa decom o tome. Već od prvog odvajanja i odlaska na samostalno igranje sa drugom decom morate upozoriti svoje mališane na moguće opasnosti. Naravno, u početku se deca moraju nadgledati i pripaziti, a najvažnije je kada dođu kući da porazgovarate sa njima – objašnjava psiholog Nina Racić.
Pitanja koja će roditelji postavljati deci posle igranja moraju zahtevati duže odgovore, dodaje psiholog.
Insistirati na detaljima
– Ne postavljajte pitanja na koja će vam deca odgovarati sa „da“ i „ne“, već nešto duža. Pitajte ko je sve bio na igralištu i kako je bilo, da li se dešavalo nešto neuobičajeno i da li je tu bio neko nepoznat. Pomoću ovih odgovora možete pratiti sve šta se dešava, ali i naučiti dete da ubuduće govori i samo o svemu što se desilo. To je stvar od koje treba početi kada su prevencija i zaštita od pedofila i otmičara u pitanju – ističe psiholog.
Naučite ih da niko nema pravo da sa njima ima „tajne“ razgovore
Naučite dete da odrasla osoba nema razloga da ima privatne ili tajnovite razgovore sa njima, bilo da je to neko nepoznat ili neko ko im je veoma poznat, već da se ti razgovori obavljaju isključivo u prisustvu roditelja. Takođe, ubedite ih da niko nema prava da ih dodiruje, naročito po intimnim delovima.
Takođe, deci se mora objasniti da ukoliko im odrasle osobe pričaju neprikladne viceve ili podržavaju to što oni lažu roditelje ili kriju od njih nešto, da su to u stvari signali upozorenja. Pedofili na taj način pripremaju decu na tajnovito ponašanje i deca će početi da im veruju više nego roditeljima.
Lift, automobil, pokloni nepoznatih
Takođe, učite ih da ako se nekada slučajno izgube ili im je potrebna neka pomoć, da je potraže od grupe ljudi i na javnom mestu, ne od nekog izolovanog stranca. Neka ne ulaze u lift sami sa nepoznatim osobama, ne treba da prilaze automobilu ako ih neko nepoznat pozove navodno da ih nešto pita ili da im nešto da.
Tužnim ili usamljenim detetom pedofili najlakše uspevaju da manipulišu
Jako je važno da deca nauče da nikada ništa ne treba da uzimaju od nepoznatih osoba ako vi niste tu da to odobrite.
Razgovor prilagodite uzrastu
– Roditelji moraju razviti poverenje kod dece. Moraju im biti podrška i nikako ne treba da ih kritikuju za svaku sitnicu. Iz svog iskustva, a radila sam sa decom koja su bila žrtve takvih ljudi, roditelji ne razgovaraju na pravi način sa svojim mališanima.
Oni moraju prilagoditi razgovore uzrastu, objasniti im koji dodiri su u redu, kakvi poljupci i zagrljaji odraslih osoba su prihvatljivi, a kako bivaju stariji, objasniti im i koje su posledice takvih stvari. Deca moraju znati posledice i na njih im treba stalno ukazivati, ali nikako ih njima zastrašivati – kaže Jara Petković, psiholog.
Naučite ih da viču ako su ugroženi
Zlostavljanje se uglavnom dešava kada je dete samo sa zlostavljačem u autu, svlačionici, učionici, liftu. Roditelji moraju objasniti detetu da uvek mora imati pratnju prijatelja i da ne postoji razlog da ostaje samo sa odraslom osobom.
Da viču ukoliko ih neko napadne i da svima govore da osoba koja ih uvlači u automobil nije njihov otac ili majka da bi prolaznici primetili šta se dešava.
Treba da znaju vaš broj telefona
Ono što je verovatno i najbitnije, roditelji moraju naučiti decu broj telefona, koja im je adresa, da ukoliko dođe do bilo kakvog problema, mogu da se obrate ljudima na ulici i zatraže pomoć. Naravno, roditelji treba da naglase da se dete obrati uvek grupi ljudi, nikako pojedincu.
Najlakše u mrežu zlostavljača upadaju deca čiji roditelji nisu trenutno preokupirani detetom zbog problema koje imaju: svađe, bolest, razvod, posao, ili su deca u porodicama u kojima nema stalno prisutnog oca ili su roditelji prezauzeti. Tužnim ili usamljenim detetom pedofili najlakše manipulišu.
Kad je zlostavljač iz okruženja
Iako se roditelji često upozoravaju na opasnosti kojima su deca izložena putem interneta, kada je u pitanju seksualno zlostavljanje – opasnost najčešće vreba ispred škole ili čak na kućnom pragu.
Pedofili su uglavnom ljudi od kojih bi se takvo ponašanje najmanje očekivalo – uzorni učitelj ili učiteljica, trener, komšija od poverenja, partner ili čak osoba iz uže porodice.
No, ono što je najveći problem jeste to što je jako teško posumnjati u tu osobu, s obzirom na to koliko nam je kao roditelju bliska.
– Postoji opasnost od poznatih ljudi, i to je najteže primetiti, ali roditelji uvek moraju da budu oprezni. Da paze sa kim ostavljaju decu i da te osobe poznaju veoma dobro. Ukoliko sumnjate u nekog, pratite šta se dešava kada ih ostavite i ispitujte dete šta rade kada su sami. Razgovor je rešenje za sve probleme i roditelji moraju puno brinuti o svojoj deci – dodaje psiholog Nina Racić.
Kako znati da se zlostavljanje već dogodilo
O zlostavljanju deca najpre govore spominjući detalje. Na taj način proveravaju reakcije odraslih. Preterana reakcija ili neverica će ih navesti da prećute ostatak priče.
– Ukoliko se nešto desilo, deca zbog stida često izbegavaju da pričaju o tome. Važno je da ukoliko primetite bilo kakvu promenu kod deteta, porazgovarate sa njim. Deca mogu reagovati na nekoliko načina, a ukoliko ni tada ne žele da kažu šta se dogodilo, onda je najbolje odvesti dete psihologu – ističe psiholog Jara Petković.
Postoji niz znakova koji mogu da bace roditelje u sumnju da je njihovo dete bilo žrtva zlostavljanja – buđenje usred noći uz znojenje, vrištanje i drhtanje, mokrenje u krevetu, neuobičajena agresivnost prema članovima porodice, prijateljima ili drugoj deci.
Takođe, obratite pažnju na to da li dete ima povrede na genitalnom ili analnom delu, te gubitak apetita, povlačenje u sebe, napade panike, koji mogu da budu i prisećanje na nasilje, neuobičajan strah od određenih mesta, naglo odbijanje deteta da ostane samo sa određenim osobama, ali i samoranjavanje…
Deca se veoma često osećaju krivima, tako da ih treba ohrabriti i pružiti im što više ljubavi i razumevanja. Iako zlostavljanje može da ostavi ozbiljne psihičke posledice, uz adekvatnu stručnu pomoć, mnoga deca moći će da žive bez posledica.
Marija Antonijević
Izvor: Blic