Deca OBOŽAVAJU pesmice. A pre nego što nauče mnoge druge stvari da rade, oni počnu da – recituju. Stihovi koje im kazujemo dok ih presvlačimo, hranimo, uspavljujemo, sami se urezuju i postaju njihov simbol sigurnosti. Ali recitovanje je i mnogo više od toga. To je veština o kojoj nedovoljno govorimo i koju uzimamo često „zdravo za gotovo“. A ne bi trebalo. Jer recitovanje razvija samopouzdanje, sigurnost, veštinu govora, maštu, dikciju, emocionalnu inteligenciju… može se ovako nabrajati dugo.
Umesto toga, pitali smo nekog ko se recitovanjem bavi čitav život da nam kaže o ovoj veštini nešto više i objasni zašto je važno da je kod dece razvijamo. Šta je uloga vaspitača, šta učitelja i šta roditelja. I zašto „naučite za sledeći čas ovu pesmicu“ nije pravi način.
O svemu tome razgovaramo sa autorkom priručnika Umeće recitovanja, u izdanju Kreativnog centra, Mandi Živković.
Mandi se recitovanjem bavi čitav svoj život, to je tema i njenog diplomskog rada. recitovanjem. U detinjstvu i mladosti bila je veoma uspešan recitator, a kasnije je, zaposlivši se u školi, stekla i bogato iskustvo u radu s decom u ovoj oblasti.
U čemu je značaj recitovanja? Šta ono razvija kod dece i čemu ih uči?
U današnje vreme i s obzirom na to da nove generacije karakteriše slabije razvijena govorna kultura u odnosu na ranije generacije dece i mladih, recitovanje dobija posebno mesto u nastavi srpskog jezika i književnosti. Ukoliko se recitovanju, kao i govornoj kulturi uopšte i književnosti u celini, pristupi na kreativan način, to može pozitivno uticati na izbor stilova učenja i kada se radi o drugim predmetima, a svakako će kod dece unaprediti usmeno odgovaranje u nastavi. Učenici koji na ovaj način razvijaju govornu kulturu u budućnosti će, čime god se bavili, osetiti benefite koje im sposobnost za lep i izražajan govor donose.
Bavite se recitovanjem od detinjstva. Kako ste ušli u taj svet i šta vam je to donelo?
Ljubav prema recitovanju stekla sam u svojoj porodici, u kojoj su se svi amaterski bavili glumom i recitovanjem – mama, tata, sestra. Svi smo bili uspešni recitatori, a ja sam, budući da sam izabrala studije srpskog jezika i književnosti, nastavila da se bavim recitovanjem i sa teorijskog aspekta. Svet recitovanja uvek mi donosi zadovoljstvo, bilo da se njime bavim kao recitator, kao mentor ili kao ocenjivač. Recitovanje nam omogućava da se kreativno i umetnički izrazimo, da otkrivamo nova značenja, emocije…
Kako ste došli na ideju da napišete priručnik Umeće recitovanja i kome je on namenjen?
Na ideju da napišem priručnik došao je moj prijatelj i mentor Ivan Dinčić Loki, koji je godinama bio organizator smotri recitatora u Nišu. Najpre sam napisala jedan kratak tekst o tome kako bi trebalo pristupati poeziji i njenom kazivanju. Kasnije sam se dosetila da bi to mogla biti dobra osnova za moj diplomski rad na fakultetu. Nakon toga rad je proširen i objavio ga je Kreativni centar. Od samog početka ideja je bila da to bude priručnik za učitelje i nastavnike, ali i za same recitatore koji su u praksi često prepušteni sami sebi. Učitelj i nastavnik neretko samo odaberu pesme i kažu deci da ih nauče, a onda deca prema svom osećaju kazuju dati tekst. Zato je priručnik i pisan jednostavnim stilom, da mogu i deca da ga razumeju.
U kom uzrastu je najbolje početi sa učenjem recitovanja i šta je važno da znaju roditelji, a šta vaspitači i učitelji kad kod dece razvijaju ovu veštinu?
Dete učimo govoru, a samim tim i recitovanju, od onog trenutka kad mu se prvi put obratimo, kada mu prvu pesmicu odrecitujemo. Deca uče po modelu. Malo dete izgovara prve rečenice potpuno istom intonacijom koju je čulo – od roditelja, vaspitača, učitelja. Kada dete počne da recituje pesmice, najvažnije je ne insistirati na vernoj reprodukciji teksta, već pre svega na razumevanju i doživljaju. Na taj način ćemo kod dece razviti ljubav prema poeziji, a pamćenje teksta, na kome se toliko insistira, neće se pretvoriti u besomučno ponavljanje stihova o čijoj se lepoti u tom trenutku i ne razmišlja.
Kako umeće recitovanja utiče na razvoj samopouzdanja kod dece?
Često recitatorima kažem da, kakav god bio njihov nastup, oni su već heroji jer nije lako izaći pred publiku i govoriti. Mnogi odrasli ljudi nisu nikada savladali strah od javnog nastupa. Recitovanjem pred publikom deca uče kako da prevladaju tremu, kako da govore ubedljivo i sugestivno, što svakako podiže njihovo samopouzdanje, a to je svakome potrebno u životu.
Da li je recitovanje talenat ili se uči? Ako je stvar talenta, kako se prepoznaje?
I jedno i drugo. Svako može da nauči da korektno i prirodno izgovori tekst pesme. Ali koliki će umetnički domet dostići, zavisi od talenta. Ne postoji recept za otkrivanje talenata. Oni su nekada skriveni i tu je veoma važna uloga učitelja i nastavnika koji će toplim, afirmativnim i ohrabrujućim pristupom upoznati svoje učenike i otkriti njihova interesovanja i talente.