Odrastanje u nefunkcionalnoj porodici može ostaviti rane sa ozbiljnim posledicama za kasniji život. Nažalost, ove vrste porodica su mnogo češće nego što mislimo. Emocionalna manipulacija, ponižavanje, nedostatak empatije i osetljivosti, problemi u komunikaciji… Sve su to karakteristike koje ukazuju na nefunkcionalnu porodicu.
Deca, kad odrastaju u ovakvom okruženju, moraju se prilagoditi da bi preživela. Oni to čine da bi se zaštitili od okruženja koje je daleko od idealnog. Da zlo bude veće, posmatraju nefunkcionalne obrasce ponašanja koje će verovatno imitirati kada odrastu.
Porodično okruženje može ili olakšati ili ometati psihološki razvoj dece, zato je to tako važno
5 vrsta uloga
Kao što smo već rekli, nefunkcionalne porodice nisu retkost. Stoga je sasvim normalno da su deca morala da nauče da prihvataju različite uloge. Ove uloge ili im dozvoljavaju da se zaštite ili da se pokore stvarima koje se dešavaju oko njih. Postoji 5 vrsta uloga koje deca mogu da igraju. Njihov izbor zavisiće od ličnosti deteta i vrste disfunkcionalne porodice u kojoj on odrasta.
Buntovno dete – dete sa problemima u ponašanju koje se pobuni protiv bilo koje vrste autoriteta. Ovo dete je verovatno odrastalo u kući u kojoj su se roditelji razdvojili ili u kojoj je bilo zlostavljanja.
Krivac – dete koje se oduvek krivi i koje stalno nosi osećaj krivice sa sobom. Ovo dete ima negativnu sliku o sebi jer ga roditelji nikada nisu vrednovali.
Mala odrasla osoba – ovo dete je prihvatilo ulogu svojih roditelja. Oni sazrevaju u ranoj dobi i ne žive normalno detinjstvo. Generalno, njihovi roditelji su emocionalno nezreli i nisu u stanju da preuzmu odgovornost za svoj život.
„Nevredno“ dete – dete čije se potrebe ignorišu i koje je naučilo da uguši svoje emocije. Kao posledica toga, obično su stidljivi i tihi. Njihovi roditelji im ne daju puno pažnje, jer su verovatno uronjeni u probleme u svojim odnosima. Veruju da nisu dostojni ljubavi.
Manipulator – ovo dete uči da manipulacijom može dobiti ono što želi. Najverovatnije ima roditelje koji ne znaju kako da postave granice i koje dete nimalo ne zanima. Radije im daju video-igru ili slatkiše samo da bi ih ostavili na miru.
Odrastanje u nefunkcionalnoj porodici
Roditelji često kažu da imaju tešku ili buntovnu decu koja ih izluđuju. Ono što ipak ne shvataju jeste da je ovo poziv u pomoć, potreba za pažnjom i uvažavanjem.
Možda se neki od nas mogu poistovetiti sa nekom od ovih uloga. Možda smo ih nesvesno usvojili kada smo bili još jako mladi i kad još uvek nismo razumeli život ili odnose. Svaka od ovih uloga razvija se prema tome kako se naša porodica ponaša oko nas i kako nas osećaju.
U nefunkcionalnoj porodici roditelji često prstom pokazuju na najmlađu decu i klasifikuju ih kao problematične. Žale se da su sebični. Međutim, istina je da problem uvek počinje kod roditelja. Ove odrasle osobe nisu naučile kako da se odnose prema drugima na zdrav način.
Deca počinju da uče disfunkcionalne obrasce ponašanja koje će reprodukovati u ne tako dalekoj budućnosti. Uzmimo za primer dete koje odrasta u nefunkcionalnoj porodici gde postoje zlostavljanje i zavisnost. Njihovi roditelji su uronjeni u svoje probleme i od njih ne primaju nikakvu pažnju, pa čak i osećaju krivicu. Ovo dete će verovatno vremenom poverovati da nije vredno.
Posledice za budućnost
Kakvu vrstu odnosa u budućnosti mogu da očekuju? Najverovatnije će to biti odnosi u kojima će patiti, jer će osećati da nemaju izbora.
A šta je onda sa njihovim odnosima na poslu ili njihovim prijateljstvima? Zbog nedostatka samopoštovanja i stalnog osećaja krivice, osećaće se odgovornim za sopstvene neuspehe, pa i za tuđe. Zbog toga će verovatno postati perfekcionista.
Porodica je okruženje u kome deca odrastaju i mesto gde moraju da nauče kako da se odnose prema drugima.
Ipak, mnogo je onih koji su odrasli u nefunkcionalnim porodicama, ali su, uz veliku unutrašnju borbu i trud, uspeli da isplivaju i ostvare normalan i ispunjen život.