Svima nam je dobro poznato vrzino kolo u koje smo upali kada je reč o obrazovanju dece. Govorimo im da ocena nije uvek merilo znanja, da ne treba da uče za ocenu, da treba da im bude važno ono što oni zaista znaju. A onda im, isto tako, govorimo da moraju da „jure“ prosek, jer kako će sa četvorkama upisati tu gimnaziju koju žele, a za koju je potrebno najmanje 95 bodova?
I tako se škola, umesto trke za znanjem, napredovanjem, učenjem veština i razvojem kreativnosti i logičkog razmišljanja, pretvori u trku za prosekom.
Da li je uopšte moguće „spojiti“ te dve stvari? Pa, u situaciji kad se časovi održavaju tako da budu zanimljivi, interaktivni, sa malim brojem đaka, uz učenje koje nije reproduktivno već funkcionalno – jeste moguće. Tradicionalne škole zbog broja đaka, nažalost, nemaju tu mogućnost i upravo je zato škola stranih jezika Berlitz ponudila osnovcima novi vid učenja pod nazivom Top ocena za tebe, prilagođen upravo programu u školama.
Sa Tatijanom Perić-Lazović, profesorkom italijanskog i engleskog jezika u Berlitz-u, razgovaramo o tome kako podstaći želju za znanjem tako da ocena dođe spontano i šta novi kurs tačno donosi svojim polaznicima.
Kao nastavnik engleskog jezika za decu radite već dve decenije, od toga 18 godina već u Berlitz–u. Kako podstičete želju za znanjem i unutrašnju motivaciju kod dece? Šta im je potrebno da bi zavoleli učenje stranog jezika?
Deca najviše nauče kad usvajanje gradiva ne liči na učenje; kad opušteno i raspoloženo učestvuju i uživaju u aktivnostima, kad se šale i smeju. Presrećna sam kad se iznenade da je kraj časa. Verujem da nepogrešivo prepoznaju posvećenost i ljubav nastavnika prema svom pozivu, a takav će nastavnik znati kako da im raspiri prirodnu radoznalost i želju za učenjem. Tajna je da im se nenametljivo i nonšalantno pokaže kuda ih sve znanje jezika može vinuti, šta sve sa tim znanjem mogu. Tako će zadovoljstvo postignutim biti dalji pokretač da sa učenjem nikad i ne prestanu. I što je najlepše – neće to biti na nivou neke odluke, već sasvim spontana želja da se ne prekida sa onom aktivnošću koja ih čini radosnim.
Engleski jezik deca uče i u školi, ali se većina njih odlučuje i za dodatne časove u školama stranih jezika. Šta mislite, zašto je to tako?
Mislim da razlog leži u tome što su grupe u školama jezika neuporedivo manje. Samim tim, deca su slobodnija da učestvuju i strah od grešaka je manji. Sve to utiče na njihovo samopouzdanje, što posledično utiče na uspeh, a on na zadovoljstvo. Ne postoji pritisak koji nosi davanje ocena, mada svojim đacima redovno dajemo povratne informacije o napretku. A to je, ipak, nešto drugo.
Učenje za ocenu postalo je dominantno u odnosu na učenje za znanje. Ali, to je pre svega zbog toga što se đacima nameće obaveza da imaju visoke ocene, da bi mogli da upišu škole koje žele. Kako se može postići i znanje i dobra ocena?
Lepo ste primetili tužnu suštinu motivisanosti učenika. Iako smo svi mi svesni koliko je to pogrešno, retko koji će roditelj na vest da je dete dobilo 4 reagovati sa: „Super! Bravo! Čestitam!“ već će pitati: „Koliko je bilo petica?“ ili „A, šta je dobila Jovana?“
S druge strane, testiranja znanja i ocenjivanje su jedna toliko zahtevna i suptilna disciplina, da, to moram otvoreno da kažem, imamo sjajne predavače, koji nisu podjednako sjajni i u ovoj oblasti.
Ako bi težište ovog intervjua stalo u redove koji slede, sve što imam da kažem je da roditelji ne treba mnogo da veruju ocenama, a da moje kolege treba da daju sve od sebe, da se poverenje u ocene stekne. Onda će i učenici biti sigurni da se svaki njihov rad prepoznaje i ceni na pravi način i dobra ocena će biti samo nagrada koja se podrazumeva za trud i znanje koje su tim radom stekli. Time i motivisanost jača, ali menja se njena suština; učenik želi da dobije potvrdu za svoje znanje, ocena je precizna i tačna poput cifre na vagi i ne dovodi se u pitanje.
Berlitz od skoro nudi i novi način učenja, pod nazivom Top ocena. Šta tačno podrazumeva ovaj kurs i kome je namenjen?
Ovaj je program namenjen deci školskog uzrasta, tačnije, učenicima osnovne škole od prvog do osmog razreda. Prednost ovog programa je što se engleski uči u manjim grupama i što su časovi dva puta nedeljno, što daje priliku da smo u toku radne nedelje potpuno „u toku“ sa onim što se dešava u školi, a kontinuiran rad je i ključ uspeha. Takođe, naše učionice su prijatno i podsticajno mesto za rad, a profesori iskusni profesionalci koji vole svoj poziv.
Da li novi kurs prati plan i program nastave u školama?
Apsolutno! Potpuno im je prilagođen i osmišljen tako da se svi izazovi školskog programa uspešno prevaziđu, jer za ovaj poduhvat imamo više prednosti koje nam idu u prilog: imamo više vremena, bolju priliku za fokusiranost na svakog đaka pojedinačno i more aktivnosti da se na zabavan način dobro utvrdi ono što se obrađuje. Tako da ono što se mora nije noćna mòra, već zabavna avantura.
Na kraju, znamo da za jezike postoji i onaj neki talenat, sluh koji neki od nas imaju. Da li i deca koja to nemaju mogu da steknu znanje koje će im doneti zasluženo dobre ocene?
Možemo da kažemo da postoji sklonost i dar da se jezik brže, lakše i uspešnije usvaja. Međutim, ja to vrlo nerado priznajem, jer verujem u rad, u trud, u želju da se nešto nauči i ne volim kad mi neki dečak (obično su to dečaci) kaže: „Meni jezici ne idu“ ili „Nemam smisla za jezike“. To im bude i neka vrsta opravdanja i „pokrića“, kao „to je tako, šta se tu može?!“.
Ja ih onda pogledam u oči i ozbiljno pitam: „Odakle ti to?! Ko ti je to rekao?“ i dajem sve od sebe da iskoristim svaku priliku da ih hvalim kad god zasluže i bodrim kad god treba, jer nema ništa tužnije od toga da deca i mladi ljudi tako rano poveruju da postoji nešto što svojom posvećenošću i trudom ne mogu da postignu, a kamoli znanje koje za svoj logičan odraz ima dobre ocene.