Поводом дешавања у основној школи у Ченти, где су ђаци потписивали петицију да задрже своју наставницу енглеског, јавила се Јасмина Станков која је у овој школи запослена као библиотекар и која нам је детаљно изнела своје виђење ове ситуације. Њен коментар прочитајте у наставку:
„Део сам колектива ове школе већ пуних 12 година, те основано могу да упоредим „школу некад“ и „школу сада“.
Није могуће препознати је.
До пре две и по године школа је ишла степеницу по степеницу ка усавршавању васпитно-образовног процеса и свега пратећег, а сада идемо великом брзином ка дну, и то не степеницу по степеницу, већ се стрмоглављујемо… А интерес ученика, не да се не ставља на прво место, него се у нашој „школи сада“ ни не препознаје.
Овај случај, који је сервиран нашој колегиници Афродити, само је један у низу који се дешава у последњих пар година. Не гледа се квалитет већ истоприпадност. А бораца за квалитет – шачица!
У „школи сада“ треба се „решити“ свих оних који мисле својом главом, не дај боже служе се и језиком, а нису припадници групе тапшача по рамену! Ако борац за квалитет ради на одређено – неће бити обновљен уговор, по принципу дискреционог права, а то му се, наравно, саопшти 1. септембра. Ако ради на неодређено – њега прозивати, „пописивати“, стављати у неповољан положај и сл, да би био ућуткан. Циљ није обезбедити услове, кадровске и све друге, за квалитетан рад већ задобити што више поена на основу што бројнијег упослења истоприпадника, па макар они били нестручни, макар имали „оксфордске“ дипломе из Јагодине… Више поена – успешнији директор, зар не? Зар да брине што се не поштују прописи, интереси ученика, ставови родитеља, што се часови напуштају пре времена или уписују а не одрже, што се у исто време упише час као реализован а присуствује се стручном скупу на удаљености од 35 километара, што се забрањује мештанима и нашим средњошколцима да користе школску библиотеку, односно неки могу, неки не…. Што један стручни сарадник поштује радно време, пише захтев кад треба да изађе сат-два раније због одласка лекару, а други иде кући кад му то одговара, колима, заједно са директором школе… Мноштво примера неједнаког поступања….
Директор школе има већинску подршку у Школском одбору, са увек истих пет руку за одлуку, по договору. На жалост, једна је рука просветног радника и без ње се све ово у школи не би дешавало. Код председнице дирегинтска палица, а четворо извршавају договорено, врло синхронизовано. Остали чланови нису ни битни, могу да дођу или не, могу да говоре, али њихове речи често ни не уђу у записник. Дајем себи слободу да о овеме пишем јер сам члан Школског одбора, члан који не поштује диригентску палицу. Школски одбор је толика подршка директору да чак усваја извештаје директора тако што их ни не види, тачније, види их на самој седници приликом презентације, а 20-ак прилога уз извештај не буду ни отворени, ни уз захтев. Исти степен транспарентности рада директора присутан је и на Наставничким већима и Саветима родитеља… Стално неке пословне тајне и дискрециона права директора… Школски одбор се толико труди у својој улози подршке раду директора да је чак био у стању да промени цео програм рада нпр. Стручног актива за развој Школског програма – урађен од стране две наставнице, две учитељице и библиотекара. Шта мислите да ли су од њих, за рад у школи, стручнији чланови Школског одбора – „новинарка“ у пензији, полицајац у пензији, лимар, месар и послушна учитељица? Вероватно ће неки закључити да су стручнији чим су подобнији…
Осим Школског одбора, и синдикална организација у нашој школи, са бројем чланова тек толико да су репрезентативни, а можда и нису, представља велику подршку директору. Пошто нисам њихов члан, не могу рећи чиме се баве. Једино што могу да тврдим је да нисам запазила да су било шта предузели како би спречили непоштовање прописа. Али с обзиром да су у „школи сада“ припадници истог оркестра, нормално је да ће поштовати истог диригента.
Преостаје инспекција… Да ли треба да сумњамо у то да ли су инспектори одређени за вршење надзора у нашој школи део оркестра? Па њима је послодавац локална самоуправа…
Сем овога, директор има подршку и дела колектива. Па део је запослио, шта од њих очекивати? Неће ваљда да му „забију нож у леђа“. Па они ће, ако треба, тврдити да је млеко црно. Или ћутати. А баш их и брига! Другом делу запослених и одговара тренутна клима у „школи сада“ – слобода у свему, мање рада, они не питају директора зашто се не меша у свој посао, а он не пита њих… И њих баш брига! Ни једни ни други ову школу не доживљавају као своју. Мало је нас који црвенимо што је у нашој школи оваква ситуација.
Па, ко нам је то тако незадовољан радом „школе сада“? Коме се то замутило у души и глави од стрмоглављења? Нашим ђацима, нашим родитељима и, на жалост, „шаци“ запослених. Колико је нас који желимо, за почетак, да не пропадамо даље? Који желимо промене? Да поново кренемо, корак по корак, на горе.
Драги ђаци, родитељи и малобројне колеге, ви који имате петље да кажете „доста“, навијам да будемо довољно бројни, моћни и издржљиви, па да ова кап у мору неправилности превагне и натера и све друге, а пре свега надлежне институције, да мисле и реагују!”
Јасмина Станков, библиотекар
Nije usamljen slučaj:
http://www.facebook.com/novanadakovacica/
И у мојој школи је слична ситуација. Ми чак немамо ни тај један глас, можемо само да посматрамо.
Јасмина, свака вам част!
Ово је један од најхрабријих текстова просветног радника који сам прочитала и још је потписан именом и презименом.
Ако због овога будете сносили неке последице, јавите. Нисте сами.
Školski odbor u većini čkola podržava nezakonitost rada direktora. Od takvog organa ne može se očekivati da radi u interesu škole, zaposlenih i učenika.
Nije tačno. Školski odbor je organ koji kontroliše direktora a ne obrnuto. Ako postoje nezakonitosti, KRIV je isključivo ŠKOLSKI ODBOR koji je to dozvolio.
Проблеми у школи су почели још новембра 2012. године са променом власти у Граду Зрењанину и незаконитом сменом појединих чланова тадашњег Школског одбора. Није дало резултата обраћање Наставничког већа Покрајинском секретаријату за образовање. Они су лопту пребацили на општинску просветну инспекцију, а просветни инспектор Зорица Пајташев се веома потрудила да не утврди чињенице. Управни суд је одлучио да је смена незаконита и наложио враћање у првобитно стање. Шта мислите, да ли је локална самоуправа испоштовала судску одлуку? А шта мислите, како је после четири године?
„Bravo“ Jasmina, Vi ste taj „stručnjak“ kvalifikovan da ocenjuje kvalitet svih i svakoga a isto vreme dobijate da učestvujete u aktivnostima Škole, jer „nemate vremena“. Pritom bez imalo srama diskreditujete i svoje kolege iz Škole i članove ŠO, koji su časni ljudi i roditelji dece koja pohađaju ovu školu, verovatno im je najveća mana što nisu imaoci somborske diplome, nego su, kao pomenuti „novinar“ završili FPN u Beogradu i imaju stručno zvanje: diplomirani politilog
Поштована Лидија,
Видим да сте добро упознати са ситуацијом у школи. Јасмина јесте стручњак. Уз то и добитник признања „Мина Караџић“ као најбољи школски библиотекар у Србији. То само по себи довољно говори. Али како то да разумеју они који забрањују рад библиотеке. Или директор који се за десет година наставничког рада не може похвалити ни једним успехом ни једног свог ученика. Што се тиче „сомборских диплома“, њу имају сви професори разредне наставе у школи. Да ли Ви можда њих дискредитујете? Кад ставите партијске и личне интересе изнад интереса школе којом управљате, којом руководите или у којој радите, када ставите партијске и личне интересе изнад интереса деце коју учите, кад ставите партијске интересе изнад интереса сопствене деце, онда сте сами себе дискредитовали. Нема потребе да било ко то ради уместо вас.
Osnovni red nalaže da svoje tvrdnje i insinuacije potkrepite činjenicama i dokazima, zašto bi somborske diploma bilo kome davala, npr legitimitet da njen imalac nipodaštava druge! Da li, dalje, nečije priznanje koje je neko dobio pre više godina znači da je taj najbolji za sva vremena i da je njegovo mišljenje neprikosnoveno za sve oblasti kojih se „dohvati“? A u svojoj biblioteci 12 godina ne uspeti obraditi materijal koji Škola poseduje! Uzgred, prošle godine đaci su postigli više nagrada nego ikad, da nije i to zasluga jednog bibliotekara ili jednog nastavnika?
Поштована Лидија,
Очигледно не познајете Правилник о раду стручних сарадника-библиотекара. А што се тиче броја награда, нећемо коментарисати. Опростићемо вам незнање. Заборависте само да кажете да је директор седмаке наградио сликовницама. Верујте, као што је сада никада није било.
Ja bih samo da pitam šta je to „diplomirani politilog“?
Jasmina nije “stručnjak“ kvalifikovan da ocenjuje rad svih, ali koristi svoje Ustavom zagarantovano pravo da javno iskaže svoj stav. Iz Vašeg posta ne mogu da zaključim da li Vam smeta Jasmino javno iznošenje stava ili Vam smetju oni koji se sa njom slažu. Mislim da je velika hrabrost ukazati na nepravilnosti kada ih uočite i BRAVO za svakoga ko istupi i javno progovori.
P.S. Šta je “diplomirani politilog“?
Koleginice, realno i tacno ste opisali stanje u nasoj srpskoj skoli…..Suocena sam bila sa vecinom stvari koje ste tako verodostojno opisali. Meni licno je najstrasnije sto sam usamljena, jer ostale kolege su onakve kakvim ste ih opisali. Ali imamo mi i vise od jednog direktora…..mnogi sebi daju za pravo da mogu da naredjuju, „drze pridike“, omalovazavaju i sl. Imam 7.stepen obrazovanja, master, dugogodisnji staz u prosveti, ali nikada, bas nikada se nisam osecala ovako bedno… Manipulanti, ulizice, tapkarosi (kako ih nazvaste ), najbolje prolaze i njima je sve dopusteno. Trud, rad, zalaganje niko i ne spominje… Dovedeni smo do toga da se nama prebacuje osecaj odgovornosti, sto ce neko biti prolasen tehnoloskim viskom….stvara se mrznja, a do toga nije uopste trebalo doci, samo da je korektno i casno objasnio svima nama situaciju i stanje ( na bodovnoj listi)… Ali, ne ! Zasto da on bude kriv, kada to moze neko drugi da bude, a on ce ostati dobar i posten direktor koji je sve pokusao…Ocajna sam…da bih otisla na posao, moram da popijem lekic… Ja sam, pre skoro nepune tri decenije jedva cekala da dodje 1.septembar…..a sada imam uzasan osecaj cim se priblizim skolskoj zgradi……Verujem da nisam usamljen slucaj….Srdaca pozdrav svima, u nadi da se jos uvek nesto moze popraviti.
Чини ми се да нам „минули рад“ узвраћа.Док паметни ћуте,будале завладаше светом.Ако се проблем не сасече у корену,наравно да ће се увећавати.Слично стање и у осталим школама.Поука јасна.Моћ избора дата свакоме.Нажалост.Шта мислита како је у сеоским школама око Ивањице?Све спреге у максимуму.Од шуме се не види дрвеће.А и што да се види,када је често усамљено и свим могућим облицима рада и иновативним методама сви се труде да га оборе,сасеку,изолују,униште?Народна“Све што човек ради,ради за себе“.Ја у то верујем и опстајем.Није лако,али зна се шта побеђује.Подршка за“ Јасмина Станков, библиотекар“.