Kако говорити да вас ученици слушају

новембар 6, 2017

Често чујемо учитеље како се жале да их ученици не слушају. „Осећам се као да разговарам сам са собом.“ „Ја понављам опет и опет, а они и даље не разумеју.“ „Kао да су се потпуно искључили.“

Али,  ретко ћемо чути учитеље како упозоравају на себе као проблем. Претпостављају да ученици једноставно јесу или нису добри слушаоци и да они не могу ту много да учине.
Ипак, истина је да ви имате пресудан утицај на слушање.
Доследност, темперамент, допадљивост, јасноћа, вештине презентације или чак уредност су важни фактори.
Један од најважнијих фактора је начин на који говорите. Постоје три једноставне ствари које можете променити, а чине велику разлику.
Говорите мање
Већина учитеља говори превише. Њихов глас је свакодневни позадински звук – подсећају, упозоравају, диригују и воде децу кроз ово или оно.
Ако количину изговореног смањите за трећину и усредсредите се само на оно што ваша деца требају да знају, тада ће оно што изговарате имати бољи учинак. Ваше речи ће погодити мету, а деца ће почети да се укључују.
Снизите глас
Учитељи често повисују глас у жељи да их ученици боље слушају. Али гласан говор је неугодно слушати. Тера ученике да се искључују и нађу друго интересовање.
Kад снизите глас и говорите тек толико гласно да вас ученици у задњој клупи могу чути, они се инстинктивно фокусирају на ваш глас. Престаће да се мешкоље и шушкају. Читаће са ваших усана, израза лица и говора тела. Уз мањи напор, учинићете да вас ученици боље слушају.
Престаните да се понављате
Kада понављате исте реченице опет и опет, увежбавајте ученике да вас не слушају првих неколико пута. Подсатичете апатију и скидате с њих терет одговорности.
Ако дајете смернице само једанпут, то ствара осећај хитности.  Укључује их у лично учење, почињу да разумеју да учење није нешто што се чини њима, него да је учење нешто што они чине за себе.
Будите истрајни
Ако промените приступ, због научене беспомоћности, ученици ће вас можда игнорисати. Позитивна реакција може бити спора. Али то је нормално. То говори о томе да се научена беспомоћност већ укоренила у вашој учионици. Једном кад осете да се део одговорности пребацује на њих, почеће да се мењају. Почеће да гледају у вас, пратиће ваше кретање и покушаваће да предвиде шта ћете следеће затражити од њих. Почеће да климају главом и следиће ваше задатке.
Постаће јачи јер одговорност је добар осећај. Испуњава поносом и чини добре слушаоце.
Извор: skolskiportal.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама