Да ли сте знали да су, према најновијим истраживањима, ученици из Јапана међу најбољима на свету у читању, писању и рачунању? Шта је то што школски систем у Јапану чини тако посебним и другачијим од остатка света, и чему он то све може да нас научи, пише novakdjokovicfoundation.org
Колико брзо можете да израчунате колико је 21 пута 13? Један минут? Пола минута? Пробајте да помножите 123 и 321? То већ звучи мало компликованије, зар не? Ипак, малишани у Јапану и овакве, “теже”, задатке решавају за трен ока, и то само уз помоћ неколико линија, цртежа и играња.
У Јапану, свако дете зна да множи, чак и петогодишњаци. Међутим, они не уче таблицу множења напамет, већ тако што се играју и цртају.
Питате се како је то могуће? То је зато што наставници у “Земљи излазећег сунца” пажњу посвећују квалитету, а не квантитету; односно труде се да уче децу да не усвајају ствари учењем напамет, већ ефикаснијим методама.
Уосталом, погледајте овај кратак видео и уверите се и сами:
Како изгледа један час математике у Јапану
Како изгледа један час математике у Јапану
Час почиње тако што ученици дочекују наставника са традиционалним поздравом (аисатсу). Затим, следи његово питање да ли ученици знају да реше проблем исписан на табли.
Ученик који први реши задатак диже руку.
Наставник му прилази, прегледа задатак и заокружује га као знак да га је ученик тачно решио. Ученик тада устаје са свог места. Још један се јавља да је решио задатак. Међутим, у улози наставника овог пута је ученик који се први јавио са тачним решењем, и који контролише задатак другог ученика.
Математика је својеврстан језик. Баш као и енглески, јапански, друштвене науке. Зато се поставља питање зашто за математику не бисмо имали исти приступ у учењу као за те предмете.
Уколико дете неког другог учи оним стварима које је већ савладало, упамтиће око 90 одсто градива, тврде Јапанци. Уколико, међутим, наставник само стоји за таблом и предаје, пасивним слушањем ученици ће запамтити много мање – неких 40 одсто. Зато је далеко ефикаснији приступ да заједно решавају задатке и уче једни од других. Такође, важно је да се праве што краће паузе, односно да се процес учења што мање прекида. Потребно је да наставник константно мотивише своје ученике.
Хајде да се сада осврнемо и на јапанско писмо, односно језик.
Ученици широм света, у просеку, уче око 26-33 слова (изузев неких азијских језика који су усвојили пиктографски систем). Да ли, пак, знате колико знакова Јапанци морају да науче како би могли да читају и пишу? Сигурно више од 26.
Родитељи у Јапану знају колико је тешко да деци помогну да науче све знакове како би могли да их користе у говору, писању и комуникацији. Ипак, захваљујући квалитетном приступу у настави, док не заврше основну школу деца у Јапану веч знају 1,006 канџи знакова. Са 15 година, када завршавају обавезно образовање, ученици знају још 1,130 нових таквих знакова.
Осим канџи знакова, јапански језик има два фонемска писма, хирагану и катакану, свако са по 46 знакова. Сва три писма имају своје место и начин коришћења. Док се поједини канџији или групе канџија користе за записивање именица и корена глагола, хирагана се користи, у комбинацији са канџијима, за записивање граматичких наставака (глаголска времена, компарације придева, и сл.), граматичких речи (везници, чланови итд.) и јапанских речи за које не постоје канџији. Катаканом се пишу стране речи и ономатопејски изрази, а понекад се користи и за наглашавање појединих речи. Звучи вам компликовано? Јапанцима не представља никакав проблем да науче све ове знакове.
Шта то што чини школски систем у Јапану тако посебним?
Њихов државни образовни систем је нешто на шта је цела нација изузетно поносна, а одликује га традиционални приступ, који је помогао ученицима у Јапану да лако надмаше своје вршњаке широм света. Њихови резултати на ПИСА тестовима доказ су тога.
Школски систем у Јапану састоји се од:
– 6 година основне школе
– 3 године ниже средње школе
– 3 године више средње школе
– 4 године универзитетског образовања
Gimukyoiku (обавезно образовање) траје 9 година: 6 година shougakkou (основна школа) и 3 године које ученици проведу chuugakkou (нижој средњој школи).
Тајна успеха њиховог образовног система лежи у чињеници да Јапан има једну од најобразованијих нација на свету (са 100% уписаних ђака у обавезно образовање и нула одсто неписмених људи). Иако није обавезна, у средњу школу (коукоу) иде преко 96% ученика широм земље, док је тај проценат у великим градовима око 100%.
Како функционишу школе у Јапану?
Школска година у већини јапанских школа подељена је на три тромесечја: прво траје од априла до јула, друго од септембра до децембра, и треће од јануара до марта. Осим за ниже разреде основне школе, ученици просечно у школи проведу 6 сати дневно радним данима, зато је школски дан у Јапану један од најдужих на свету. Чак и када нису у школи, деца су и даље усмерена на учење, тако што раде домаће задатке. Летњи распусти трају 6 недеља, и око две недеље ученици добију за зимски и пролећни распуст. Такође, деца често добијају домаћи који раде током ових распуста.
Сваки разред има посебну учионицу, где ученици слушају све предмете, осим када имају праксу и лабораторијске вежбе. У основној школи, у већини случајева, један наставник предаје све предмете свом разреду. Број ученика у једном разреду је обично испод 40. Међутим, у прошлости се дешавало, услед наглог пораста броја становника, да је број ученика био знатно већи – више од 50 по разреду.
Шта деца уче у јапанским школама?
Предмети које деца изучавају укључују јапански језик, математику, природне и друштвене науке, музичку културу, уметност и рукотворине, физичко образовање и домаћинство (на коме уче основе кулинарства, као и шивење). Такође, све је више основних школа које су увеле учење енглеског језика у распоред часова. Информациона технологија се све више користи за унапређивање образовања, док већина школа има приступ интернету.
Ученици, такође, изучавају традиционалне јапанске уметничке вештине као што су сходо (калиграфију) и хаику. Сходо – јапанска калиграфија је уметност лепог писања канџи (знакова који се користе у земљама источне Азије) и кана (фонетских симбола који су изведени од канџија) уз помоћ киста и тинте, и има изузетно велики значај у јапанском друштву. Поред читкости, циљ је и достизање савршене естетске равнотеже и духовности.
Хаику са друге стране, је врста поезије која је развијена у Јапану пре 400 година. Хаику је кратак стих од 17 слогова, подељених на три метричке целине од пет, седам, и пет слогова. Хаику, према једној од дефиниција, показује концентрисани моменат природе, који је повезан са догађајима у људској унутрашњости.
Ево још неких занимљивости о школама у Јапану:
У државној основној и нижој средњој школи, школски ручак (kyuushoku)се базира на стандардном менију, док деца заједно са наставницима ручају у учионици. На тај начин се гради и негује добар однос између њих.
У скоро свим нижим средњим школама, ученици су обавезни да носе школске униформе (seifuku).
Ученици у Јапану не беже са часова, нити касне у школу.
Ученици у Јапану имају јак осећај припадности када се налазе у школском окружењу, не осећају се као аутсајдери или као да су искјучени из свих школских дешавања.
85 посто ученика у Јапану каже да воли да иде у школу и да се у њој осећа срећно и задовољно.
Око 91 посто ученика у Јапану изјавило је да никада или само на неким часовима нису слушали шта наставник говори.
Њихови наставници су само на неким часовима, или никада, морали да сачекају да се ученици смире пре него што почну са предавањем.
Ученици проводе 235 минута недељно на часовима из математике у школи (просек у другим земљама је 218 минута недељно), али зато проводе мање времена учећи језике и природне науке, 205 и 165 минута недељно, у поређењу са 215 и 200 минута недељно у образовним системима широм света.
Велики проценат јапанских ученика похађа додатне часове и радионице после школе, где могу да науче још више него на редовним часовима, или се додатно едукују код куће или на неком другом месту.
Предшколско образовање је изузетно важно за Јапанце.
Истраживања показују да ученици који су похађали предшколско образовање постижу боље резултате у школи са 15 година, него они који нису ишли у обданиште. Зато не изненађује податак да 99 одсто јапанских малишана похађа неку врсту предшколских програма.
Ученици у Јапану скоро никада не понављају разред у основној, нижој средњој или вишој средњој школи.