Jedna od škola za koju svake godine prilikom upisa vlada ogromno interesovanje je čuvena Svetina gimnazija u Novom Sadu. Njeni bivši đaci s ponosom ističu da su prošli kroz učionice ove škole, a upisati Gimnaziju „Svetozar Marković“ znači uložiti ozbiljan trud.
Ali, reputacija ove škole ne počiva na praznim rečima niti na staroj slavi. Kvalitet rada potvrdilo je i PISA testiranje održano 2022. godine, na kom je ova gimnazija ostvarila izuzetne rezultate.
– PISA testiranje (Programme for International Student Assessment – program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća učenika) održano je 2022. godine u 80 država sveta, iz Srbije je učestvovalo 180 škola, a među njima i naša. Istraživačke oblasti ovog testiranja bile su matematička, čitalačka i naučna pismenost, a one se odnose na primenljivost teorijskih znanja u realnim životnim situacijama u savremenom svetu. – kazala je za Zelenu učionicu Tatjana Vukadinović, direktorka škole.
Ona je detaljno objasnila kako funkcioniše sam proces testiranja.
– Da se podsetimo, pre svega, da je na nivou Republike Srbije prosečan rezultat u oblasti matematičke pismenosti 440 bodova, čitalačke pismenosti 440 bodova i naučne pismenosti 447 bodova. U odnosu na državni prosek, ali i u odnosu na prosečna postignuća gimnazijalaca u Srbiji, učenici Svetine Gimnazije postigli su izuzetne rezultate koji su u svetskom vrhu: 516 bodova u domenu čitalačke pismenosti, što je odmah iza proseka nacionalnih postignuća učenika Singapura koji su prvi na svetskoj listi sa 543 boda (njihovi bodovi tiču se sveukupnih postignuća testiranih učenika svih srednjih škola u Singapuru). Naučna pismenost naših učenika je 545 bodova, što je neposredno iza proseka učenika Singapura (561 bod) i Japana (546 bodova), dok je matematička pismenost sa osvojenih 528 bodova, takođe, prestižan rezultat i nalazi se neposredno iza proseka postignuća učenika Japana, koji su peti na svetskoj listi sa osvojenih 536 bodova. – ističe Vukadinović.
Na pitanje čemu pripisuje ovaj uspeh, naša sagovornica odgovara:
– Mnogo je činilaca koji utiču na postignuća učenika na ovakvim testovima. Pre svega, izdvojila bih individualnost učenika sa svim njihovim specifičnostima kao prvi bitan faktor, potom, u našoj školi, naglasila bih podsticajnu klimu za učenje i razvoj različitih učeničkih sposobnosti, zatim karakter opšte gimnazije koji pruža obilje mogućnosti za harmoničan razvoj ličnosti učenika, kao i uveliko ostvaren i potvrđen kontinuitet kada je u pitanju kvalitet rada. – kaže Tatjana Vukadinović.
Ona nije zaboravila da pomene i doprinos porodice i dobre i podsticajne porodične klime, kao i doprinose i rad nastavnika u osnovnoj školi koji su zaslužni za kreiranje temelja učeničkih znanja.
Kada vidimo da je ovako dobre rezultate i te kako moguće postići, pitanje koje se samo po sebi nameće je – zašto oni izostaju?
– Odgovor na ovo pitanje treba tražiti kroz analizu brojnih faktora koji generalno utiču na postignuća. Kao problem bih istakla to što obrazovanje nije baš visoko pozicionirano na listi prioriteta u našem sistemu, što se vidi i kroz veoma mala izdvajanja iz državnog budžeta. Motivisan rad sa učenicima, lični entuzjazam nastavnika ne mogu na duge staze biti održivo „gorivo“ na kojem počivaju dobra postignuća a sa njima i društveni prosperitet. Mora se razvijati sistemsko rešenje za poboljšanje ovih rezultata na državnom nivou. – ističe direktorka Svetine gimnazije.
Kako kaže, školu na čijem je čelu posebno izdvaja dobra saradnička klima među nastavnicima, ali su tu i drugi, ništa manje važni faktori.
– Međusobno uvažavanje na relaciji nastavnik-učenik-roditelj, negovanje drugarstva uz razvijanje socijalnih veština, visok nivo posvećenosti uz karakter opšteg tipa gimnazije. Sve su to faktori koji doprinose širokom spektru mogućnosti za razvijanje različitih učeničkih sposobnosti, a koje su onda dovele do ovih sjajnih postignuća. Inače, vredno je pomena da su ovakva postignuća naših učenika na PISA testiranju u saglasnosti sa najvišom ocenom koju je u martu 2024. godine dobila Gimnazija tokom eksterne evaluacije Ministarstva prosvete.
Vukadinović se osvrnula i na nedavno završenu reformu gimnazijskog obrazovanja, koja je uvedena od školske 2018/19. do 2022/23. godine.
– Smatram da je naivno očekivanje da se novim izmenama programa može doći do poboljšanja u ovoj oblasti. Prethodnih decenija svedoci smo da izmena programa sama po sebi ne dovodi do željenih promena ukoliko se proces uvođenja promena ne prati i ne evaluira kao što je, čini mi se sada slučaj sa procesom reformisanja gimnazija.
Tatjana je govorila i o vaspitnoj ulozi škole jer, kako kaže, akademski uspeh i vaspitanje ne mogu se razdvojiti.
– Neizostavan i veoma važan deo našeg rada je vaspitno delovanje na učenike, jer se na taj način ozbiljno utiče na obrazovni proces i podstiče uspešnost nastave i učenja. U našoj Gimnaziji to je nešto čemu se pridaje velika pažnja, mogli bismo konstatovati da se to podrazumeva.