Подела сугласника по месту творбе ученицима шестог разреда често представља проблем. Иако ученици могу непосредно да осете где се поједини сугласници изговарају, није им увек лако да запамте којој групи припадају: усненим, зубним, алвеоларним, предњонепчаним или задњонепчаним сугласницима.
Како бих им олакшао памћење овог градива, направио сам кратак видео у којем су за сваку групу сугласника осмишљене реченице чије речи почињу управо гласовима које треба запамтити. На тај начин ученици не морају да уче изоловане низове гласова, већ их памте кроз смислене и лако памтљиве реченице.
На пример, девет предњонепчаних сугласника — ч, ђ, ж, ш, њ, ћ, ј, љ, џ — обухваћено је реченицом:
„Чика Ђорђе жваће шљиве, његова ћерка Љиљана једе џем.“
Почетни гласови речи у реченици дају управо тражени низ сугласника.
Исти принцип примењен је и на остале групе. Искуство у настави показало ми је да овакво повезивање гласова са речима и смисленим реченицама ученицима знатно олакшава памћење. Градиво које се иначе лако сведе на механичко набрајање тако добија једноставан мнемотехнички ослонац.
Видео је намењен ученицима шестог разреда као помоћ при учењу и утврђивању поделе сугласника по месту творбе.
Аутор: Милан Станковић