Učiteljica sam preko dvadeset godina. Za to vreme moje kolege i ja dočekasmo i ispratismo mnoge korenite ili manje korenite reforme. I, skoro po pravilu, uvek na kraju zaključimo da sve te osmišljene „novine” mi zapravo uveliko koristimo u praksi, da se nešto samo drugačije naziva, da ćemo ulagati dodatno vreme i trud da ispratimo zadato i sl. Duboko verujem da većina učitelja u Srbiji voli svoj posao, da ga radi sa velikom odgovornošću i posvećenošću i da ulaže veliki trud svakoga dana. I znam da, kada prođe prvi talas nezadovoljstva zbog novih obaveza, svi ipak objektivno procenjujemo šta je ono dobro što donose promene, prvenstveno učenicima.
Tako je bilo i sa inicijalnim testovima kada su uvedeni kao obaveza. Ali hajde da najpre sagledamo činjenice. Važno nam je da svaki novi sadržaj ispredajemo što bolje; važno nam je da učenici usvoje što više; važno nam je i da ih naučimo da misle i da primenjuju naučeno; važno nam je da svaki trenutak časa iskoristimo na najbolji način, ne gubeći vreme nepotrebno; važno nam je da znamo koliko su naši učenici naučili, šta su zaboravili, kako razmišljaju, koju oblast su najbolje savladali, a koju, možda, nisu dovoljno razumeli... U svemu tome inicijalni testovi su značajna pomoć. Ako su dobro osmišljeni, a kasnije njihovi rezultati kvalitetno analizirani, biće odlično polazište za novu školsku godinu.
Svako od nas je nastavne sadržaje obradio na različite načine, koristeći različite metode, oblike rada, sredstva (vodeći računa o strukturi odeljenja, predznanjima učenika, interesovanjima, atmosferi u odeljenju). O tome bi trebalo da razmišljamo i kada osmišljavamo inicijalne testove.
Prvo treba izdvojiti ishode koje želimo da proverimo određenim zadatkom. Jasno je da ne možemo sve da ih obuhvatimo i proverimo jednim testom. Stoga ćemo izabrati one koji nam se čine najbitnijim, na čijem smo usvajanju najviše radili prošle godine i za koje smatramo da su učenicima najpotrebniji. Formulacija zadatka treba da bude potpuno jasna, precizna i nedvosmislena. Zadaci treba da budu raznovrsni po svojoj formi, a učenici moraju da koriste različite načine rešavanja – povezivanje, zaokruživanje, odgovaranje na pitanja, popunjavanje tabele, određivanje pravilnog redosleda, uočavanje grešaka, dopunjavanje, grupisanje... Oni treba da budu i zanimljivi, kako bi ih učenici radili opuštenije i bez nepotrebnog stresa.
Evo nekoliko primera zadataka iz udžbenika za svet oko nas za prvi razred koji mogu biti pomoć, podsticaj i ideja pri izradi inicijalnog testa na početku drugog razreda (Izdavačka kuća „Novi Logos”):
Ishod 1: Adekvatno se odeva u cilju očuvanja zdravlja.
Zadatak 1: Docrtaj i oboj odeću dečaku prema vremenskim prilikama. (str. 14, zadatak 3)
Ishod 2: Odlaže otpad na predviđena mesta.
Zadatak 2: Spoj strelicama otpatke s kontejnerima kojima pripadaju. (str. 34, zadatak 3)
Ishod 3: Primenjuje pravila bezbednog ponašanja na putu od kuće do škole prilikom prelaska ulice.
Zadatak 3: U kružiće ispod slika upiši brojeve od 1 do 4 kojima ćeš predstaviti pravilno prelaženje ulice. (str. 9, zadatak 4)
Kada dobro analiziramo rezultate – svakog učenika posebno, uspešnost urađenosti svakog zadatka, uspešnost urađenosti svake oblasti, najlošije i najbolje urađena vrsta zadatka – dolazimo do značajnih i zanimljivih informacija. Znaćemo sa kojim učenikom treba odmah raditi na dopunskoj nastavi, koja oblast je učenicima bila najrazumljivija, koju vrstu zadataka rešavaju najlakše, a koju najteže, koliko su učenici osposobljeni da primenjuju znanja, koji učenici su spremni za dodatni rad iz pojedinih oblasti i niz drugih saznanja. Kada bismo svoje učenike samo ispitivali, na primer usmeno i još frontalno, mnoge stvari bi nam promakle, a važne su.
Bez obzira na to da li koristimo inicijalne testove izdavačkih kuća koje dobijamo sa udžbenicima ili ih sami osmislimo prema potrebama svog odeljenja, oni će nam sigurno pomoći u tome da na početku nove školske godine kvalitetno isplaniramo budući rad. Najvažniji cilj svakog učitelja je, zasigurno, kvalitet u svakom segmentu školskog života.
Nadam se da ćemo dočekati i ispratiti još mnogo novina u našem poslu pomoću kojih ćemo postizati bolje rezultate. Sve što donese bar mali pomak u obrazovanju i vaspitanju naše dece, vredelo je.
U nastavku pogledajte primer dobro urađenog inicijalnog testa, ovog puta za predmet Svet oko nas, za drugi razred.
Autor: Ljilja Stokanović, učiteljica u Osnovnoj školi „Jovan Miodragović” i autorka udžbenika Izdavačke kuće „Novi Logos”
Test je jako pohvalan, samo mogao bi ovaj test sadržati i nekoliko pitanja koja bi kod učenika potaknula veće razmišljanje tipa ( kako, zašto, objasni i sl. )