Prijateljstvo i postoji i nepostoji. Kako vam se dopada ova izjava? Obično nas iritiraju paradoksalne pojave i protivrečne izjave. Od njih nam se nekako zavrti u umu i gubimo osećaj izvesnosti. Mi samo poštujemo radoznalost kao potencijalnu vrlinu, a ustvari obožavamo i opsednuti smo da uvek budemo bezbedni. Zato ne volimo ni da razmišljamo o paradoksima, jer nas podsećaju da je sve neizvesno.
Provociraju naš osećaj da nema opasnosti koja nas može ugroziti. Zato unapred odbacujemo tvrdnju da prijateljstvo i postoji i ne postoji. Prijateljstvo je jedan od najviše obožavanih totema. Ostvariti prijateljstvo je spoljašnji izraz naše potrebe da ostvarimo unutrašnji mir. Zbog toga svi jure u prijateljske odnose. Život u svakom trenutku postavlja pred nas izazove i iznenađenja što zahteva stalnu budnost i opreznost. Život je stalno nastojanje da se nešto postigne ili ostvari, a to nas iscrpljuje i umara. Po prirodi stvari težimo stanju odmora. Prijateljski odnosi su najčešći način da čovek malo odmori od obaveza i zadataka. Zato ne volimo da nam neko dovodi u pitanje naš stav prema prijateljstvu kao dragocenoj vrednosti života. Ne volimo da sumnjamo u smisao prijateljevanja jer takva sumnja izmiče podlogu sigurnosti ispod nas. Ako još ostanemo bez prijatelja, malo toga dobrog nam preostaje u svakodnevici. Zbog svega prethodno rečenog možemo potvrditi da prijateljstvo postoji. Ljudi svakodnevno grozničavo sklapaju ugovore i dogovore na koji način će uspostavljati i održavati prijateljske odnose.
Deluje nam apsurda ona izreka: Sačuvaj me Bože od prijatelja, a od neprijatelja ću se i sam sačuvati.To je zbog čvrstog ubeđenja da je prijateljstvo neprolazna vrednost koju ništa ne može poništiti. Na žalost u Univerzumu sve je relativno pa se to odnosi i na prijateljske odnose. Retki su ljudi koji nisu doživeli razočarenje u neku od svojih prijateljskih veza. Kada se desi to izaziva velike potrese u međusobnim odnosima, ličnu krizu i sumnju da li čovek ima ispravno podešen odnos prema životu. Na žalost, prijateljstva su podložna eroziji. Kao što reče pesnik, ako smo pali, bili smo padu skloni. Razočarenja u prijateljski odnos rečito govore da su razlozi za to bili na samom početku izgradnje veze. Mi ih nismo videli, jer smo u vezu investirali svoja očekivanja i predubeđenja koja ne odgovaraju realnom stanju stvari.
Unapred verujemo kako je naš drug spreman da srce izvadi iz grudi da bi nas spasio iz nevolja. Čini nam se sasvim opravdano da naš prijatelj žrtvuje svoj interes za neku našu potrebu ili investiciju. Kada nas stvarnost demantuje i naša ubeđenja dožive oseku budemo zbunjeni ili ogorčeni. Zar je to prijateljstvo? Sama ta reč govori šta se očekuje od prijateljskih veza. Očekuje se stvaranje prijatnosti. Ali kako možemo očekivati od drugih da nam uvek priređuju ugodnosti i zadovoljenje naših potreba kada nismo u stanju da to sami sebi u svakom trenutku i situaciji priredimo. Može li čovek imati prijatelja, ako sam sebi nije u stanju biti prijatelj?
Nije sve prijateljstvo
Upadanje u prijateljske odnose koji obavezuju i u kojim postoji stalna zabrinutost kako ih sačuvati je mučenje, a ne stvaranje prijatnosti. Zašto ići u takve odnose po svaku cenu? Glorifikovanje prijateljskih odnosa je pouzdan znak vaše karakterne zavisnosti. Plašite se samoće, pa neko treba da vam svakodnevno leči samoću. Muči vas osećaj lične bezvrednosti od koga bežite u nazovi prijateljske odnose sa ljudima koji su inferiorniji od vas, pa se u odnosu na njih osećate bolje. Nemate dovoljno para pa se družite sa onima koji imaju više u nadi da će nešto od toga obilja preći i na vas. Nerviraju vas razni nabeđeni filosofi koji potkopavaju vašu veru u život, pa bežite u okrilje ljudi koji misle isto kao vi. Sve su to prijateljski odnosi koji kriju u sebi neke druge motive za druženje . To nisu zdravi razlozi negovanja prijateljskih odnosa. Iskreno i jedino pravo prijateljstvo je bazirano na bezuslovnoj ljubavi. Činiš drugima bez kalkulacije da će ti se vratiti istom merom. Ako odeš na pijacu i za izvesnu količinu povrća prodavcu daš određenu sumu novca to je poštena razmena, ali nije razmena prijateljstva.To je uslovno prijateljstvo, jer zainteresovanost jednog za drugog dopire do tačke dok se razmena ne okonča. Uslovno prijateljstvo nije prijateljski odnos bez obzira kako suptilne forme zaodevao. Osnovna odlika uslovnog prijateljstva je ucena. Ako se vaš prijatelj naljuti na vas što ne dolazite svakodnevno na posela to je pouzdan znak da ljutnju koristi kao ucenu. Ljutnja kao ucena u vama stvara osećaj krivice da nešto niste uradili kako treba. Ona rađa strah od ostavljanja, a biti sam – pa to je strašno! Svaki lovac na prijateljstvo to zna dok vreba svoju žrtvu.
Prijateljstvo je vrlo često polje manje ili više prikrivene eksploatacije. U njemu šminka prijateljskog odnosa služi kao mamac da se žrtva upeca, kao u paukovu mrežu iz koje više nema bežanja. Ali tapšanje po ramenu ili svakodnevno povlađivanje vašoj sujeti kako ste lepi ili pametni, što su neke od formi lažnog prijateljstva mogu da vam nanesu nepovratnu štetu. Tako se dešava da vam svakodnevno takozvano prijateljstvo bude prepreka u izgrađivanju zdravog smisla za realnost i sazrevanje. Tuđe reči, postupci i gestovi mogu da vas uspavaju, učine neopreznim i odlože priliku za suočavanje sa stvarnošću.
Što se više odlaže momenat suočavanja sa realnošću i ličnom odgovornošću to je kasniji trenutak buđenja bolniji. Možete li zamisliti čoveka koji voli svoga neprijatelja, ne u smislu da mu oduzima život, već u smislu neprijatelja koji kritikuje vaše slabosti i ne povlađuje vašim zabludama? Zamislite taj paradoks-voleti svog oponenta! Trebate poštovati one koji vam oponiraju, jer su oni vaši istinski učitelji.Oni ne dozvoljavaju da zatvorite oči u prostoru uobrazilje vašeg uma već da otvorenog uma, što znači bez predubeđenja, primate činjenice života. A mi obično baš suprotno postupamo prema neistomišljenicima. I ako im ništa ne govorimo i ne činimo u mislima sebi ponavljamo: daleko im lepa kuća. Ne mora vaš oponent uvek biti u pravu.Može on biti u nekoj zabludi kao i vi. Ali, činjenica da vas pogađaju njegove reči govori da se intimno slažete sa njimi. Da ste potpuno sigurni u vaš doživljaj i objektivnu percepciju nekog događaja, samo bi ste se nadmoćno i tolerantno nasmešili svome kritičaru i prezreli njegovu plitku motivaciju.
Ivo Andrić negde reče: zajedničko proživljavanje sreće i nesreće, upravo to čini pravo prijateljstvo. Takvo prijateljstvo je bazirano na svesti, da je onaj drugi jednako vredno biće kao što sam i ja. Kroz sreću i nesreću mi očiglenije postanemo svesni da je osećaj
Ja samo polovina osećaja Mi.