Kako nastaju nesigurna i plašljiva deca

mart 29, 2017

Greške. Šta su greške? Ako ih roditelji doživljavaju kao razlog za optuživanje, kažnjavanje deteta, omalovažavanje – stvoriće jako lošu podlogu za njegov dalji razvoj.
Greške ne služe da bismo detetu pretili niti ga uslovljavali ili, mnogo gore, svesno izazivali osećaj krivice. Ako je pogrešilo, znači da se upustilo u nešto za njega novo i  nepoznato a taj pokušaj treba podržati i ohrabriti. U suprotnom, isti ti roditelji sutra će se ljutiti istom tom detetu (koje će biti veliko) što ne želi da upiše fakultet, ne želi da izađe iz lošeg braka, ne želi da napusti loš posao i potraži bolji… A ono neće smeti, jer je u ranom detinjstvu korak u nepoznato poistovećivalo sa greškom i osećajem krivice. Ovako destruktivan koncept duboko se usadi u čovekovu podsvest da, čak i kad ne bude roditelja koji kritikuju i osuđuju, odrastao čovek to radi sam sebi. Crta svoje granice i biva preplavljen strahom svaki put kada bi se našao pred bilo kojom novinom, teško se odlučuje na promene, a anksioznost postaje sve češći gost.
Dete greši… Pogrešiće i više puta. Ali, što više greši biće bliže istini. Greška je ništa drugo nego li korak bliže ka „ispravnom“ tj. željenom. Ako se kao roditelji pravilno pozicionirate u takvim trenucima, velika je verovatnoća da će vam dete mnogo brže napredovati, graditi svoje samopouzdanje na zdravim temeljima, a vas doživljavati kao dobronamerne, pune ljubavi i topline.
Da li ćete „grešku“ deteta iskoristiti kao svoj izduvni ventil ili mogućnost njegovog zdravog napredovanja, zavisi od izbora: da li je „greška“ vaša slabost, ili njegova potencijalna snaga? Iskoristite je kao mesto sa koga ćete mu omogućiti da jasnije vidi cilj, a ne mesto gde ćete ga nehotice ukopati i emotivno osakatiti. Neka „greška“ bude u funkciji detetovog/učenikovog napredovanja, a ne stagniranja ili nazadovanja.
Autor: prof. raz. nastave Biljana Stojković
(pahuljicaa28@gmail.com)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Kako nastaju nesigurna i plašljiva deca

  1. Jole kaže:

    Nigde se ne pominje šta je ta famozna ‘greška’. Sve u životu se na ovaj ili onaj način može nazvati greškom.

  2. banja luka kaže:

    Dobra tema ali jako povrsan tekst…nista nisam naucio iz teksta 🙂

    1. :) kaže:

      banja luka, bez brige… svako uci u skladu sa svojim mogucnostima 🙂 tekst je toliko povrsan da evo ima 1,1 hiljadu sherova! Sta li je sa ovim koji nisu povrsni 🙂 🙂

  3. Bojana kaže:

    Koliko je važno da dete “krene u svet” iz zdrave sredine, porodice, u kojoj se na greške gleda kao na sastavni deo odrastanja i sazrevanja, toliko je važno da vrednovanje njegovog rada u prvom razredu bude lišeno negativnih pedagoških poruka, što u pisanom, što u usmenom obliku. Na taj način se nastavlja sa jačanjem samopouzdanja kod dece.
    Slanje negativnih pedagoških poruka od prvog meseca školovanja, nedržanje časova fizičkog vaspitanja, već umesto toga davanje “nagradnog” izlaska onima koji prvi tačno urade zadatke iz matematike, stvara kod dece osećaj manje vrednosti. Imenovanje đaka nedelje, s jedne stranem, i dece koja bi dobila jedinice da su ocenjivana, s druge, poguban je po normalan emocionalni razvoj deteta kao preduslova kognitivnog razvoja.
    Prepisivanje stranica i stranica materijala u okviru časova lepog pisanja, davanje zadataka koji nisu predviđeni nastavnim planom i programom za prvi razred (združivanje 6 sabiraka, operacije s dve nepoznate…) ne vode ničemu, osim stvaranju lažne slike da se sa decom ozbiljno radi, a kod dece se urušava osećaj sigurnosti.
    Konačno, ako se učeniku prvog razreda da zakletva kojom se obavezuje da neće praviti probleme učiteljici, da će je slušati i pomoći da koriguje “problematičnu” decu, to ostavlja malo prostora za normalan i zdrav odnos između dece i osobe koja predstavlja autoritet van porodičnog okvira.
    Zato je važno da roditelj ima svest o tome kome poverava dete i da prati njegov razvoj.

    1. Biljana kaže:

      Bravo, Bojana! Odlična zapazanja. Negativne pedagoške poruke – koji predavači ih salju, zbog čega se do dešava, i gde su koreni svega toga je tema o kojoj vredi pričati i pisati.

  4. Lejla kaže:

    Kako da reagujemo kad dete napravi gresku?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama