Greške. Šta su greške? Ako ih roditelji doživljavaju kao razlog za optuživanje, kažnjavanje deteta, omalovažavanje – stvoriće jako lošu podlogu za njegov dalji razvoj.
Greške ne služe da bismo detetu pretili niti ga uslovljavali ili, mnogo gore, svesno izazivali osećaj krivice. Ako je pogrešilo, znači da se upustilo u nešto za njega novo i nepoznato a taj pokušaj treba podržati i ohrabriti. U suprotnom, isti ti roditelji sutra će se ljutiti istom tom detetu (koje će biti veliko) što ne želi da upiše fakultet, ne želi da izađe iz lošeg braka, ne želi da napusti loš posao i potraži bolji… A ono neće smeti, jer je u ranom detinjstvu korak u nepoznato poistovećivalo sa greškom i osećajem krivice. Ovako destruktivan koncept duboko se usadi u čovekovu podsvest da, čak i kad ne bude roditelja koji kritikuju i osuđuju, odrastao čovek to radi sam sebi. Crta svoje granice i biva preplavljen strahom svaki put kada bi se našao pred bilo kojom novinom, teško se odlučuje na promene, a anksioznost postaje sve češći gost.
Dete greši… Pogrešiće i više puta. Ali, što više greši biće bliže istini. Greška je ništa drugo nego li korak bliže ka „ispravnom“ tj. željenom. Ako se kao roditelji pravilno pozicionirate u takvim trenucima, velika je verovatnoća da će vam dete mnogo brže napredovati, graditi svoje samopouzdanje na zdravim temeljima, a vas doživljavati kao dobronamerne, pune ljubavi i topline.
Da li ćete „grešku“ deteta iskoristiti kao svoj izduvni ventil ili mogućnost njegovog zdravog napredovanja, zavisi od izbora: da li je „greška“ vaša slabost, ili njegova potencijalna snaga? Iskoristite je kao mesto sa koga ćete mu omogućiti da jasnije vidi cilj, a ne mesto gde ćete ga nehotice ukopati i emotivno osakatiti. Neka „greška“ bude u funkciji detetovog/učenikovog napredovanja, a ne stagniranja ili nazadovanja.
Autor: prof. raz. nastave Biljana Stojković
(pahuljicaa28@gmail.com)