Грешке. Шта су грешке? Ако их родитељи доживљавају као разлог за оптуживање, кажњавање детета, омаловажавање – створиће јако лошу подлогу за његов даљи развој.
Грешке не служе да бисмо детету претили нити га условљавали или, много горе, свесно изазивали осећај кривице. Ако је погрешило, значи да се упустило у нешто за њега ново и непознато а тај покушај треба подржати и охрабрити. У супротном, исти ти родитељи сутра ће се љутити истом том детету (које ће бити велико) што не жели да упише факултет, не жели да изађе из лошег брака, не жели да напусти лош посао и потражи бољи… А оно неће смети, јер је у раном детињству корак у непознато поистовећивало са грешком и осећајем кривице. Овако деструктиван концепт дубоко се усади у човекову подсвест да, чак и кад не буде родитеља који критикују и осуђују, одрастао човек то ради сам себи. Црта своје границе и бива преплављен страхом сваки пут када би се нашао пред било којом новином, тешко се одлучује на промене, а анксиозност постаје све чешћи гост.
Дете греши… Погрешиће и више пута. Али, што више греши биће ближе истини. Грешка је ништа друго него ли корак ближе ка „исправном“ тј. жељеном. Ако се као родитељи правилно позиционирате у таквим тренуцима, велика је вероватноћа да ће вам дете много брже напредовати, градити своје самопоуздање на здравим темељима, а вас доживљавати као добронамерне, пуне љубави и топлине.
Да ли ћете „грешку“ детета искористити као свој издувни вентил или могућност његовог здравог напредовања, зависи од избора: да ли је „грешка“ ваша слабост, или његова потенцијална снага? Искористите је као место са кога ћете му омогућити да јасније види циљ, а не место где ћете га нехотице укопати и емотивно осакатити. Нека „грешка“ буде у функцији дететовог/учениковог напредовања, а не стагнирања или назадовања.
Аутор: проф. раз. наставе Биљана Стојковић
(pahuljicaa28@gmail.com)