Хистерична криза је стање таквог беснила код малог детета да оно може само да плаче, да се ваља по земљи, удара ногама. Ако се и ви предате таквом гневу, само ћете га појачати и код детета. Научићете своје дете да још више урла.
Моја ћерка имала је десет година када је позвала своју другарицу да проведе викенд кампујући с нама. Девојчица је одговорила да њени родитељи имају друге планове, али је додала: „Не брини, решићу то. Ухватиће ме хистерија и мама ће ме пустити!“
Ако изгубите стрпљење и на дете које хистерише почнете и сами да урлате или га физички кажњавате, повећаћете његов гнев. Не покушавајте ни да разговарате са љутим дететом или да му скрећете пажњу на нешто друго. У том тренутку оно пролази кроз олују емоција. Није у стању да слуша језик разума или логике. И ни у ком случају не покушавајте да спречите његов бес, претећи му казнама или батинама. Чули сте сигурно некад родитеље како хистеричном детету кажу: „Престани или ћу ти ја дати разлог да плачеш!“ То је као да ватру гасите бензином.
Па, како поступити када је дете у хистеричној кризи?
Оно што дете треба да зна јесте да је његов гнев можда неизбежан, али да га то неће довести нигде. А како постићи да дете то схвати? Само га пустите да живи свој бес.
Можете да ћутите и чекате да криза прође сама од себе. Или да разговарате и кажете: „Знам да си љут и разумем да си хтео још једну чоколаду. Али ја ти је не могу дати јер то није добро за тебе. Ако желиш да разговараш, бићу у дневној соби.“ Морате пронаћи методу која вам најбоље одговара и користити је. Важно је да помогнете свом детету да задржи своје достојанство нудећи му, колико је то могуће, елегантан излаз из ћорсокака.
Неколико речи о хистерији у присуству пријатеља, рођака или на јавном месту
Опет користите антикризне технике, али будите свесни да имате новог противника који може да интервенише и спречи вас да нађете разумно решење – јавност. Тада чудовиште у нама искочи: „Шта ће људи мислити?“ Ако присутни не познају дечју психологију, без сумње ће помислити да нисте добар родитељ и да треба да детету подвикнете или га одмах казните. Али, оно што морате да урадите јесте да повучете лепу завесу и зауставите кризу. И, ако се осећате непријатно, само размислите – због чега одгајате своје дете – да га учините здравим и срећним бићем или да буде по мери рођацима и комшијама?
Потребно је пет година дететовог живота да развије његову свест о прихваћеним нормама друштвеног понашања. Не форсирајте. У том погледу, језик ће му бити изузетно користан. Именовање осећања и ситуација помоћи ће му да стекне велику контролу над собом и светом.
Извод из књиге „Уметност родитељства“, Fuzhugh Dodson