Histerična kriza je stanje takvog besnila kod malog deteta da ono može samo da plače, da se valja po zemlji, udara nogama. Ako se i vi predate takvom gnevu, samo ćete ga pojačati i kod deteta. Naučićete svoje dete da još više urla.
Moja ćerka imala je deset godina kada je pozvala svoju drugaricu da provede vikend kampujući s nama. Devojčica je odgovorila da njeni roditelji imaju druge planove, ali je dodala: „Ne brini, rešiću to. Uhvatiće me histerija i mama će me pustiti!“
Ako izgubite strpljenje i na dete koje histeriše počnete i sami da urlate ili ga fizički kažnjavate, povećaćete njegov gnev. Ne pokušavajte ni da razgovarate sa ljutim detetom ili da mu skrećete pažnju na nešto drugo. U tom trenutku ono prolazi kroz oluju emocija. Nije u stanju da sluša jezik razuma ili logike. I ni u kom slučaju ne pokušavajte da sprečite njegov bes, preteći mu kaznama ili batinama. Čuli ste sigurno nekad roditelje kako histeričnom detetu kažu: „Prestani ili ću ti ja dati razlog da plačeš!“ To je kao da vatru gasite benzinom.
Pa, kako postupiti kada je dete u histeričnoj krizi?
Ono što dete treba da zna jeste da je njegov gnev možda neizbežan, ali da ga to neće dovesti nigde. A kako postići da dete to shvati? Samo ga pustite da živi svoj bes.
Možete da ćutite i čekate da kriza prođe sama od sebe. Ili da razgovarate i kažete: „Znam da si ljut i razumem da si hteo još jednu čokoladu. Ali ja ti je ne mogu dati jer to nije dobro za tebe. Ako želiš da razgovaraš, biću u dnevnoj sobi.“ Morate pronaći metodu koja vam najbolje odgovara i koristiti je. Važno je da pomognete svom detetu da zadrži svoje dostojanstvo nudeći mu, koliko je to moguće, elegantan izlaz iz ćorsokaka.
Nekoliko reči o histeriji u prisustvu prijatelja, rođaka ili na javnom mestu
Opet koristite antikrizne tehnike, ali budite svesni da imate novog protivnika koji može da interveniše i spreči vas da nađete razumno rešenje – javnost. Tada čudovište u nama iskoči: „Šta će ljudi misliti?“ Ako prisutni ne poznaju dečju psihologiju, bez sumnje će pomisliti da niste dobar roditelj i da treba da detetu podviknete ili ga odmah kaznite. Ali, ono što morate da uradite jeste da povučete lepu zavesu i zaustavite krizu. I, ako se osećate neprijatno, samo razmislite – zbog čega odgajate svoje dete – da ga učinite zdravim i srećnim bićem ili da bude po meri rođacima i komšijama?
Potrebno je pet godina detetovog života da razvije njegovu svest o prihvaćenim normama društvenog ponašanja. Ne forsirajte. U tom pogledu, jezik će mu biti izuzetno koristan. Imenovanje osećanja i situacija pomoći će mu da stekne veliku kontrolu nad sobom i svetom.
Izvod iz knjige „Umetnost roditeljstva“, Fuzhugh Dodson