Како одговорити на нападе беса код деце?

27 новембра, 2019

Хистерична криза је стање таквог беснила код малог детета да оно може само да плаче, да се ваља по земљи, удара ногама. Ако се и ви предате таквом гневу, само ћете га појачати и код детета. Научићете своје дете да још више урла.

Foto: Canva

Моја ћерка имала је десет година када је позвала своју другарицу да проведе викенд кампујући с нама. Девојчица је одговорила да њени родитељи имају друге планове, али је додала: “Не брини, решићу то. Ухватиће ме хистерија и мама ће ме пустити!”

Ако изгубите стрпљење и на дете које хистерише почнете и сами да урлате или га физички кажњавате, повећаћете његов гнев. Не покушавајте ни да разговарате са љутим дететом или да му скрећете пажњу на нешто друго. У том тренутку оно пролази кроз олују емоција. Није у стању да слуша језик разума или логике. И ни у ком случају не покушавајте да спречите његов бес, претећи му казнама или батинама. Чули сте сигурно некад родитеље како хистеричном детету кажу: “Престани или ћу ти ја дати разлог да плачеш!” То је као да ватру гасите бензином.

Па, како поступити када је дете у хистеричној кризи?

Оно што дете треба да зна јесте да је његов гнев можда неизбежан, али да га то неће довести нигде. А како постићи да дете то схвати? Само га пустите да живи свој бес.

Можете да ћутите и чекате да криза прође сама од себе. Или да разговарате и кажете: “Знам да си љут и разумем да си хтео још једну чоколаду. Али ја ти је не могу дати јер то није добро за тебе. Ако желиш да разговараш, бићу у дневној соби.” Морате пронаћи методу која вам најбоље одговара и користити је. Важно је да помогнете свом детету да задржи своје достојанство нудећи му, колико је то могуће, елегантан излаз из ћорсокака.

Неколико речи о хистерији у присуству пријатеља, рођака или на јавном месту

Опет користите антикризне технике, али будите свесни да имате новог противника који може да интервенише и спречи вас да нађете разумно решење – јавност. Тада чудовиште у нама искочи: “Шта ће људи мислити?” Ако присутни не познају дечју психологију, без сумње ће помислити да нисте добар родитељ и да треба да детету подвикнете или га одмах казните. Али, оно што морате да урадите јесте да повучете лепу завесу и зауставите кризу. И, ако се осећате непријатно, само размислите – због чега одгајате своје дете – да га учините здравим и срећним бићем или да буде по мери рођацима и комшијама?

Потребно је пет година дететовог живота да развије његову свест о прихваћеним нормама друштвеног понашања. Не форсирајте. У том погледу, језик ће му бити изузетно користан. Именовање осећања и ситуација помоћи ће му да стекне велику контролу над собом и светом.

Извод из књиге “Уметност родитељства”, Fuzhugh Dodson

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама