Kako odgovoriti na temu školskog sastava ?
Na prvi pogled odgovor može delovati suvišno, ali praksa to demantuje. Uvek tražite pojašnjenje o čemu tačno treba pisati, proverite svoju pretpostavku. Ukoliko je tema : „Lude godine“ ili neka druga fraza u čije značenje niste sigurni, proverite njeno značenje pa ćete uočiti da ne treba pisati o svojim nestašlucima u petoj godini, već o periodu puberteta tokom kojeg dete prolazi kroz brojne psihičke i fizičke promene. Ukoliko je tema: „Ja mislim drugačije“, ne treba da opisujete bilo koje svoje mišljenje već upravo ono po kojem se razlikujete od svojih vršnjaka, u čemu se ne slažete sa njima, svojim roditeljima ili odraslima. Bitno je uočiti TU RAZLIKU!
Iz svoje prakse sam zaključio da treba da dajem uopštenije teme, zbog rada sa učenicima različitih mogućnosti. To otvara širi izbor te dopušta i jednostavan odgovor na temu, ali i originalan pristup temi. Ukoliko je deskriptivna tema u pitanju npr. “ Zima u mom kraju“ , učenik može odgovoriti na temu po šablonu – stereotipno , ali i kreativno. Tema deluje dosadno , ali ona razvija literarnu deskripciju ( sposobnost opisivanja sveta koji opažamo) i dopušta kreativni pristup koji uvek zahtevam. Budite drugačiji i zanimljivi. Na svaku temu se može biti zanimljiv. Kako? Budite iskreni i umesto ponavljanja fraza o lepoti zime, priznajte i svoju mrzovolju u zimska jutra, lokve bara i blata, a onda kao kontrast opišite neki lep prizor. Uvek budite iskreni, na svaku temu odgovarajte što iskrenije. Foliranje se uvek oseti.
Uvek dovedite u vezu opis sa svojim osećanjima jer je naš doživljaj nečega najvažniji, a onda to pretočite u reči. Podrazumeva se da su osećanja uvek drugačija. Tuga, depresija, radost, sreća – u kontrastima je način da se bude zanimljiv. Izaberite zanimljive detalje. Da ptice lete na jug ste naučili još u prvom razredu i čemu to ponavljanje, ali slika npr. inja na četinaru koji gledate kroz prozor svoje sobe može biti vrlo zanimljiva. Igrajte se rečima.
Rad je uvek individualni, izrazite SEBE, a ne nekog drugog.
Na prvi pogled odgovor može delovati suvišno, ali praksa to demantuje. Uvek tražite pojašnjenje o čemu tačno treba pisati, proverite svoju pretpostavku. Ukoliko je tema : „Lude godine“ ili neka druga fraza u čije značenje niste sigurni, proverite njeno značenje pa ćete uočiti da ne treba pisati o svojim nestašlucima u petoj godini, već o periodu puberteta tokom kojeg dete prolazi kroz brojne psihičke i fizičke promene. Ukoliko je tema: „Ja mislim drugačije“, ne treba da opisujete bilo koje svoje mišljenje već upravo ono po kojem se razlikujete od svojih vršnjaka, u čemu se ne slažete sa njima, svojim roditeljima ili odraslima. Bitno je uočiti TU RAZLIKU!
Iz svoje prakse sam zaključio da treba da dajem uopštenije teme, zbog rada sa učenicima različitih mogućnosti. To otvara širi izbor te dopušta i jednostavan odgovor na temu, ali i originalan pristup temi. Ukoliko je deskriptivna tema u pitanju npr. “ Zima u mom kraju“ , učenik može odgovoriti na temu po šablonu – stereotipno , ali i kreativno. Tema deluje dosadno , ali ona razvija literarnu deskripciju ( sposobnost opisivanja sveta koji opažamo) i dopušta kreativni pristup koji uvek zahtevam. Budite drugačiji i zanimljivi. Na svaku temu se može biti zanimljiv. Kako? Budite iskreni i umesto ponavljanja fraza o lepoti zime, priznajte i svoju mrzovolju u zimska jutra, lokve bara i blata, a onda kao kontrast opišite neki lep prizor. Uvek budite iskreni, na svaku temu odgovarajte što iskrenije. Foliranje se uvek oseti.
Uvek dovedite u vezu opis sa svojim osećanjima jer je naš doživljaj nečega najvažniji, a onda to pretočite u reči. Podrazumeva se da su osećanja uvek drugačija. Tuga, depresija, radost, sreća – u kontrastima je način da se bude zanimljiv. Izaberite zanimljive detalje. Da ptice lete na jug ste naučili još u prvom razredu i čemu to ponavljanje, ali slika npr. inja na četinaru koji gledate kroz prozor svoje sobe može biti vrlo zanimljiva. Igrajte se rečima.
Rad je uvek individualni, izrazite SEBE, a ne nekog drugog.
Izvor: recimaorecima.wordpress.com