Uvođenjem kućnih pravila porodica određuje kako želi da se ponaša. Pravilima članovi porodice uspostavljaju balans između zadovoljavanja sopstvenih potreba i poštovanja potreba drugih. Deci i tinejdžerima pravila pomažu da se osećaju sigurno i bezbedno
Porodična pravila su pozitivne odluke o tome kako porodica želi da se brine o svojim članovima i kako ih tretira. Pravila mogu svim članovima porodice da pomognu da se međusobno bolje slažu i učine porodičan život mirnijim.
Ako su pravila jasna, ona pomažu:
Deci i tinejdžerima da uče o ograničenjima i da shvate šta se od njih očekuje;
Odraslima da budu dosledni u svom odnosu prema deci i tinejdžerima.
Ko odlučuje o pravilima
Kada se odlučuje o porodičnim pravilima, važno je da svi članovi porodice budu uključeni.
Deca starosti do tri godine mogu da vam pomognu u formiranju pravila i da učestvuju u razgovoru o tome zašto su pravila neophodna porodici.
Kako deca rastu, mogu preuzimati značajniju ulogu u odlučivanju koja pravila treba da prihvati porodica i kakve treba da budu posledice ako ih neko prekrši. Uključivanje dece i tinejdžera u uspostavljanje pravila može biti jako dobro za njih zato što na taj način preuzimaju veću odgovornost za svoje postupke.
Kada dete uključite u osmišljavanje porodičnih pravila i posledica, u slučaju kršenja istih, ono će ih bolje razumeti i prihvatati.
Na šta treba da se odnose pravila
Razmislite o tome šta je za vašu porodicu najvažnije i onda za te stvari osmislite pravila. Na primer, svaka porodica treba da ima pravilo o zabrani međusobnog fizičkog povređivanja.
Pravila se mogu odnositi i na bezbednost, pristojno ponašanje, dnevne obaveze i međusobno poštovanje.
Svaka porodica imaće drugačija pravila. Na to kakva pravila želite da postavite, uticaće vaša verovanja, vrednosni sistem, trenutna situacija, zrelost i potrebe vašeg deteta.
Vrste pravila
Sva dobra pravila imaju nešto što ih povezuje: ona su jasna i laka za razumevanje.
Pozitivna pravila ili pravila o tome „kako treba (da se ponašaš)“ odlična su za učenje dobrog ponašanja, primenljiva su u mnogim situacijama zato što pozitivno usmeravaju ponašanje vašeg deteta. Evo nekih primera:
Jedi za stolom!
Kad pričaš, budi pristojan!
U kolima uvek veži pojas!
Budi nežan prema drugome!
Vrati se kući u dogovoreno vreme!
Bolje je imati više „kako treba“ nego „kako ne treba (da se ponašaš)“ pravila.
Negativna pravila ili pravila o tome „kako ne treba (da se ponašaš)“
Koristite „kako ne treba (da se ponašaš)“ pravila kada je teško objasniti šta zapravo treba uraditi. Evo nekih primera:
Nemoj da pljuješ!
Nemoj da tražiš stvari u prodavnici!
Ne ulazi u automobil sa neiskusnim ili pijanim vozačem!
Osnovna pravila
Ova pravila se primenjuju svuda i uvek. Neka osnovna pravila mogu da se odnose na celu porodicu, dok druga mogu da važe samo za mlađu decu ili tinejdžere. Primer osnovnih pravila su ona koja se odnose na pristojnost i nenasilnost.
Pravila za određene situacije
Ponekad može da bude korisno ako imate nekoliko pripremljenih pravila za određenu situaciju, recimo možete imati pravila za:
Putovanje automobilom;
Odlazak u goste;
Korišćenje kompjutera.
Obično je bolje imati manje jasnih i konkretnih pravila nego dugačke liste pravila, pogotovo za mlađu decu. Kako deca rastu i sazrevaju, pravila mogu da rastu sa njima. Ako je dete sklono kršenju pravila, možda ćete morati pažljivo da birate bitke i fokusirate se na osnovne probleme kao što su sigurnost i pravičnost.
Kako da osmislite pravila
Deci i tinejdžerima će biti drago ako ih uključite u proces osmišljavanja pravila.
Ako mlade uključite u odlučivanje o pravilima, to ne znači da ih oni neće kršiti, ali će im svakako pomoći da razumeju šta su to pravila i zašto su neophodna.
Mnogim porodicama pomaže ako zapišu pravila o tome kako članovi treba da se ponašaju. Kada su pravila zapisana, ona su jasnija, pa ima manje rasprave o tome šta je dozvoljeno, a šta ne. Ako listu stavite na frižider ili neko drugo vidljivo mesto, mala deca će ih biti svesnija.
Zapisivanje pravila je i za tinejdžere jako korisno. Za decu u ovom uzrastu bolje je da pravila držite negde sklonjena nego da ih istaknete na najvidljivijem mestu kao što je frižider. Najbolje je da vam spisak pravila bude pri ruci kada je neophodno da se nečega podsetite.
Za mlađu decu je zgodno da pravilo bude objašnjeno crtežom, koji možete da nacrtate vi sami ili da preuzmete sliku sa interneta. Zatim stavite crteže na neko mesto gde svi možete da ih vidite. Ako decu uključite u crtanje ili bojenje postera, možete tu priliku iskoristiti da sa njima razgovarate o pravilima.
Kada da počnete sa osmišljavanjem pravila
Jednostavna pravila možete da osmislite i postavite čim dete može da ih razume, odnosno kada dovoljno razvije veštinu govora. Na taj način dete zna šta se od njega očekuje.
Maloj deci će biti potrebna podrška i podsećanje na pravila zato što će ih verovatno zaboraviti ili ignorisati. Ovo je posebno bitno kada su u pitanju bezbednosna pravila kao što su „ne prilazi reci“ i „nekada nemoj da diraš šibice“.
Ponekad deci sa smetnjama i teškoćama treba više podsećanja kako bi razumela i zapamtila pravila.
Deca su različita, ali verovatno će tek od sredine ili kraja osnovne škole moći sama da poštuju pravila.
Jasna pravila i ograničenja pružaju tinejdžerima osećaj sigurnosti i govore im o njihovim mogućnostima. Ovo je posebno važno tokom adolescencije, kada se baš mnogo toga menja u životu vašeg deteta.
Tinejdžeri i pravila
Tinejdžerski uzrast donosi posebne izazove. U ovom periodu mladi počinju da traže više samostalnosti i nezavisnosti. To može da znači da će tražiti da se porodična pravila menjaju, pogotovo ako su rastrzani između zadovoljavanja porodičnih očekivanja i očekivanja prijatelja.
Pravila su jednako značajna za tinejdžere kao i za mlađu decu i nikada nije kasno da ih osmislite ili ih ponovo uspostavite. Ako tinejdžera uključite u osmišljavanje porodičnih pravila, on će imati osećaj da ga slušate i da doprinosi. Taj postupak će mu se verovatno učiniti pravičnim i pre će poštovati dogovoreno pravilo.
Pravila o bezbednom ponašanju biće korisna i za vas i za dete. Ona mogu obuhvatati pravila vezana za upotrebu alkohola, seks, zabavljanje i dužinu izlazaka. U nekim porodicama o ovim pravilima se pregovara i sastavlja ugovor o bezbednom ponašanju koji svi potpisuju. Ugovor o bezbednom ponašanju je pismeni dogovor koji uobličava pravila, na primer: „Pošalji SMS ako koristiš javni prevoz noću“ ili „Pričaj sa odraslom osobom od poverenja ako ti neko pošalje sliku sa pornografskim sadržajem“.
Kako dete raste, o pravilima ćete diskutovati i prilagođavati ih. Na primer, promenite vreme kada očekujete da se dete vrati iz izlaska.
Menjanje pravila
Pravila će se menjati kako vaše dete bude sazrevalo i kako se vaša porodična situacija bude menjala. Što je dete starije, pravila vezana za privatnosti postaće bitnija.
S vremena na vreme pregledajte listu pravila kako biste se svi podsetili i istakli u prvi plan ona najbitnija. Neka se starija deca i tinejdžeri uključe ukoliko menjate pravila.
Određivanje posledica u slučaju kršenja pravila
Pravila su efikasna samo ako odredite i posledice u slučaju njihovog kršenja. To znači da kada osmislite pravilo, morate da smislite i šta će se desiti ako neko to pravilo prekrši. Pričajte kao porodica o posledicama i budite sigurni da svi to razumeju i prihvataju.
Kada dete prekrši pravilo, možete izabrati da ga samo podsetite na pravilo i date mu još jednu šansu, pogotovo kada je u pitanju malo dete. Ali, na kraju, biće najefikasnije ako primenite dogovorenu kaznu.
Od treće godine starosti, ako se dete unapred složi sa posledicom u slučaju kršenje dogovorenog pravila, verovatno će biti spremnije da je mirno prihvati kada se odlučite da je primenite.
Kada deca dođu u tinejdžerske godine, dogovor o jasnoj listi pravila i posledica pomoći će im da razviju samodisciplinu i nezavisnost.
Izvor: Odrastanje