Navikli smo se na decu koja su neposreda u komunikaciji i slobodna da iskažu svoja mišljenja, bez obzira na okolnoati u kojima se nalaze. Postoje i ona deca koja su slobodnija kući, a mnogo stegnuta, napeta u uslovima van kuće.
Razlog tome možemo tražiti u predodređenosti da budu stidljiva, nasleđenom temperamentu svojih roditelja, ali stidljivost može biti i uslovljena načinima kako dete živi, stilovima vaspitanja, odrastanju u stresnim situacijama. Stidljivost može biti jedna od faza u odrastanju a može potrajati i mnogo duže, zato je važno da roditelji adekvatno reaguju, jer stidljivost kod deteta može stvarati probleme tokom odrastanja
Ponašanje stidljive dece odražava nesigurnost pa se često mlađa deca kriju iza svojih roditelja od nepoznatih, osamljuju u igri, spuštaju pogled, mucaju, crvene..
Često roditelji zaštićuju decu, smatrajući da dete samo ne može rešiti problem, pa rešavaju umesto njih, što još više učvršćuje ovu osobinu kod dece. Ili, roditelji imaju velika očekivanja koja deca ne mogu da ispune. Na primer, traže da pred većim brojem dece ili nepoznatima nastupa, što je takođe kontra produktivno jer se dete više zatvara u seb
Tu detetovu nesigurnost treba podržati. Kako?
– Omogućiti veću komunikaciju i interakciju sa drugom decom. Uvek predstavite drugo dete i pokušajte da im nađete zajedničku igru. Vodite dete u park, igrališta, igraonice i pomozite mu da stupi u kontakt sa jedno do dvoje dece
-Utičite na građenje samopouzdanja rečima pohvale onoga što pozitivno uradi. Ukrasite prostor dečijim radovima, napravite izložbu radova u jednom delu sobe. Na takav način dete vrši samoprocenu, vrednuje svoje uspehe.
– Kod deteta podstičite emotivnu otvorenost, da iskaže svoja osećanja i razume tuđa. Pričajte kako se vi osećate kada ste ljuti, tužni, srećni i zašto? Šta radite u tim situacijama? Slušajući o tuđim emocijama dete emocionalno sazreva. Stavite se u njegovu ulogu, pokušajte da razumete osećanja deteta, to će vas povezati i olakšati razgovor među vama.
– Pustite dete da se izbori samo za sebe, da reši sukob sa drugima, ne rešavajte ga uvek vi. Tražite da vam dete da razloge, argumetuje zašto želi nešto na jedan a ne na drugi način
– Kada se dete ponaša otvoreno obavezno ga pohvalite. A kada je jako zatvoreno ne pričajte ispred njega da je stidljivo, pitajte gde bi voleo da bude, šta bi voleo da radi
– Osnažite ga da istražuje, eksperimentiše, saznaje. Nabavite dovoljno knjiga, materijala i istražujte teme koje su detetu zanimljive. Važan je emocionalni doživljaj tokom igre i istraživanja zato ne treba obraćati pažnju na produkt. Kada se dete dovoljno osnaži i prepozna u čemu je vešto, promeniće sliku o sebi pa će postati i opuštenije.
– Kroz igre uloga, crteže, učešćem u igri možete proceniti kako dete vidi sebe. Igra je dobra prilika da kod deteta podstaknete promenu položaja, da sagledava iz drugog ugla
– Dozvolite mu da kad god može donosi odluku: bira šta će doručkovati (ponuditi 2-3 izbora), bira šta će obući, kojom igračkom se igrati, koju igračku kupiti, bira vreme kada će nešto raditi. Na ovakav način se oslobađa i shvata dete da iako ima različita mišljenja od odraslog nema posledice.
Postoji razlog zbog čega je dete stidljivo, a najbolje ćete sami sagledati situaciju jer vi ste roditelj i najviše vremena sa njim provodite.
Razmišljajte:
– kada se pojavilo takvo ponašanje?
– kada se više povlači u sebe?
– da li postoje situacije kada je dete opuštenije?
– kako dete vidi sebe?
– koju poruku šaljete detetu svojim ponašanjem?
– da li je pruženo dovoljno situacija u kojoma može da pokaže šta ume?
– koliko ga okruženje podržava?
A nakon svih ovih pitanja koja sebi postavljamo razmislimoo kako možemo detetu pomoći da postane sigurnije?
Izvor: anagardasevic.blogspot.com