Навикли смо се на децу која су непосреда у комуникацији и слободна да искажу своја мишљења, без обзира на околноати у којима се налазе. Постоје и она деца која су слободнија кући, а много стегнута, напета у условима ван куће.
Разлог томе можемо тражити у предодређености да буду стидљива, наслеђеном темпераменту својих родитеља, али стидљивост може бити и условљена начинима како дете живи, стиловима васпитања, одрастању у стресним ситуацијама. Стидљивост може бити једна од фаза у одрастању а може потрајати и много дуже, зато је важно да родитељи адекватно реагују, јер стидљивост код детета може стварати проблеме током одрастања
Понашање стидљиве деце одражава несигурност па се често млађа деца крију иза својих родитеља од непознатих, осамљују у игри, спуштају поглед, муцају, црвене..
Често родитељи заштићују децу, сматрајући да дете само не може решити проблем, па решавају уместо њих, што још више учвршћује ову особину код деце. Или, родитељи имају велика очекивања која деца не могу да испуне. На пример, траже да пред већим бројем деце или непознатима наступа, што је такође контра продуктивно јер се дете више затвара у себ
Ту дететову несигурност треба подржати. Како?
– Омогућити већу комуникацију и интеракцију са другом децом. Увек представите друго дете и покушајте да им нађете заједничку игру. Водите дете у парк, игралишта, играонице и помозите му да ступи у контакт са једно до двоје деце
-Утичите на грађење самопоуздања речима похвале онога што позитивно уради. Украсите простор дечијим радовима, направите изложбу радова у једном делу собе. На такав начин дете врши самопроцену, вреднује своје успехе.
– Код детета подстичите емотивну отвореност, да искаже своја осећања и разуме туђа. Причајте како се ви осећате када сте љути, тужни, срећни и зашто? Шта радите у тим ситуацијама? Слушајући о туђим емоцијама дете емоционално сазрева. Ставите се у његову улогу, покушајте да разумете осећања детета, то ће вас повезати и олакшати разговор међу вама.
– Пустите дете да се избори само за себе, да реши сукоб са другима, не решавајте га увек ви. Тражите да вам дете да разлоге, аргуметује зашто жели нешто на један а не на други начин
– Када се дете понаша отворено обавезно га похвалите. А када је јако затворено не причајте испред њега да је стидљиво, питајте где би волео да буде, шта би волео да ради
– Оснажите га да истражује, експериментише, сазнаје. Набавите довољно књига, материјала и истражујте теме које су детeту занимљиве. Важан је емоционални доживљај током игре и истраживања зато не треба обраћати пажњу на продукт. Када се дете довољно оснажи и препозна у чему је вешто, промениће слику о себи па ће постати и опуштеније.
– Кроз игре улога, цртеже, учешћем у игри можете проценити како дете види себе. Игра је добра прилика да код детета подстакнете промену положаја, да сагледава из другог угла
– Дозволите му да кад год може доноси одлуку: бира шта ће доручковати (понудити 2-3 избора), бира шта ће обући, којом играчком се играти, коју играчку купити, бира време када ће нешто радити. На овакав начин се ослобађа и схвата дете да иако има различита мишљења од одраслог нема последице.
Постоји разлог због чега је дете стидљиво, а најбоље ћете сами сагледати ситуацију јер ви сте родитељ и највише времена са њим проводите.
Размишљајте:
– када се појавило такво понашање?
– када се више повлачи у себе?
– да ли постоје ситуације када је дете опуштеније?
– како дете види себе?
– коју поруку шаљете детету својим понашањем?
– да ли је пружено довољно ситуација у којома може да покаже шта уме?
– колико га окружење подржава?
А након свих ових питања која себи постављамо размислимоо како можемо детету помоћи да постане сигурније?
Извор: anagardasevic.blogspot.com