На недостатак наставника математике, физике, хемије, биологије, али и латинског језика и психологије, декани факултета упозоравају још од 2015. године.
Прошле недеље састали су се декани седам факултета, који имају смерове за школовање наставника, и разговарали о недостатку наставничког кадра. Члан Националног просветног савета Мирослав Марић каже за РТС да предлози звуче доста разрађено и да ће их Савет разматрати наредног четвртка.
Сенату Београдског универзитета послали су нацрт платформе са пет тачака.
Прва тачка је, наводе, да очекују да држава уради озбиљну анализу недостатка наставника по предметима и по регионима, и да је једно од могућих решења да се формирају регионалне стипендије, како би се на тај начин студенти који заврше наставни смер вратили у своју средину.
Свакако, истичу, мора да се повећа и плата.
„Сва решења заснивају се на идеји да се подигне друштвени, али и материјални статус наставника“
Мирослав Марић, члан Националног просветног савета рекао је у Београдској хроници да предлози декана звуче доста разрађено, али да није имао прилику да као члан Савета добије конкретан предлог, јер није стигао до њих.
„Када дође до нас, ми ћемо га разматрати“, додаје Марић.
Друштво математичара, чије је он члан, има пет предлога.
Прва ствар којом се треба хитно позабавити, каже Марић, јесте дугорочно унапређење материјалног положаја наставника, везивање примања за републички просек и множење неким коефицијентом.
Друга идеја односи се на дефицитарне професије и ДМС предлаже да се за њих обезбеди неки додатак или друге погодности попут решавања стамбеног питања што би могло да инспирише студенте да се запосле и буду наставници.
Трећи предлог је да се стипендирају студенти и да, они који стипендију добију и прихвате, имају обавезу да одређени број година проведу у школству.
Четврта ствар је заштита интегритета, угледа и ауторитета наставника, који је поприлично нарушен.
Пети захтев јесте снажна медијска подршка, односно да се наставничко занимање промовише у медијима, закључио је Марић.
Извор: РТС/Зелена учионица
Ovo što ovde piše je jezivo, neću da spojlujem, ali ovaj deo moram da prokomentarišem: „Treći predlog je da se stipendiraju studenti i da, oni koji stipendiju dobiju i prihvate, imaju obavezu da određeni broj godina provedu u školstvu.“
Vi opet pokušavate da primenite represivne mere i robovlasničke ugovore. O kakvom vi „stipendiranju“ pričate? Mislite na ona najosnovnija sredstva da se pridoda da se pokrije delić troškova tokom studiranja, ili da se reši stambeno pitanje, što je u, ne tako davnoj ptošlosti, bilo nešto što se podrazumeva za sve radnike, a ne samo deficitarne, a ne nešto čime će da te ucene da moraš da radiš 10 godina na određenom mestu uz određenu platu (a znate i ono dalje šta sve mora da se radi, kada od države nešto „dobiješ“). Moj pradeda nije bio prosvetni radnik, niti bilo kakav intelrktualac, bio je mesar. Jedan mesar u moru mesara, radio je u jednoj velikoj, poznatoj industriji mesa u Srbiji i dobio stan. Ničim nije bio uslovljen, niti ucenjen. O ostalim tačkama bih imao još ovoliko da napišem. Jednostavno je, svima početne plate po 200.000 dinara i rešili ste problem.
Зашто је уцена и робовласништво. Нико никог не присиљава него нуди. То су занимања са којима могу углавном радити само у школи. Ако неко уписује тај факултет значи да тај посао воли и жели то да ради. По том принципу функционишу и војне академије. Ако се предомисле и неће да раде у војсци раскину уговор. Надокнаде новац уложен у њихово школовање и слободни су. Што се тиче станова у време твог оца заборављаш неке детаље. Сваком запосленом је од плате одбијано за стамбени фонд. Солидарно и онима којима стан није требао и онима који су га добили. Бодовао се свако ко конкурише за стан. Погледај поново серију Врућ ветар да видиш како је то функционисало. Предност су имали кадрови( директори, стручњаци) наравно обавезно чланови затим они са пуно деце, подстанари, социјала. У већини случајева они који су дошли у Београд. Онај чији су родитељи имали неку уџерицу у Београду или околини нису имали баш неке шансе за стан. Мојим родитељима се цео радни век а дуги низ година мени и брату је одбијано за стамбени фонд. Никада ништа нису добили зато што је отац наследио део заједно са два брата старе породичне куће и нешто земље на селу поред Београда. У тој кући је остао један стриц а мој отац и други стриц су од својих средстава зидали куће. Није тада свако добијао стан. И није од средстава фирме него су сви запослени плаћали а тек по неки добијали.
Mogu svi pametni ljudi Srbije da daju dobronamerne savete kako poboljšati obrazovanje ali je to jalov posao jer ovoj vlast su potrebni glupi i neobrazovani robovi.
Prvo treba da kazu te ucene glave zasto prosvetni radnici odlaze iz skolstva. Tada ce im sve biti jasno. Kao i u svemu gde smo deficitarni su osnov pare. Mozda te nase ucene glave misle da ce uvesti profe iz Bangladesa.
Bez prelaska na savremenu nastavu i aktivne metode nema napredaka u prosveti. Klasicna nastava i pasivne metode su prevazidjene. I ovi uslovi koji su nabrojani
Променити систем, све остало су зрачење језика