Многи родитељи нарочито с првим дететом, проводе сате посматрајући сваки бебин покрет и питајући се да ли је ово или оно нормално и да ли би овакво или онакво понашање требало да их брине. Веома често су педијатријске ординације препуне здравих беба, али испрепаданих родитеља јер је њихова беба дисала чудно, плакала неутешно или нешто чудно померала главу. Ипак, има ситуација које јесу за бригу.
Родитељ би требало да се забрине ако:
– дете у свом развоју касни више од 3 месеца него што је очекивано за узраст;
– је јако чврсто, тврдо, тешко или теже му се савијају ручице или ножице (повишен мишићни тонус);
– је јако мекано, мирно, као да је „од маслаца“ (снижен мишићни тонус);
– има често чврсто затворене шакице;
– је старије од 2 месеца, а држи често палац у шаци;
– се кад га ослоните на стопала не ослања на пуна стопала;
– постоји било каква разлика у функцији или држању једне стране у односу на другу
(у раној животној доби нема дешњака и левака);
– се „извија“, тј. забацује главицу према натраг, а тело чини један лук – то може радити и на подлози,
али и док га се држи на рукама;
– кад се окреће јако забаци главу према натраг, или се окрене „у блоку“, без замаха руке или ноге,
или чак обоје;
– „прекршта“ ножице;
– црволико извија руке или ноге, „неприродни покрети“ (атетоидни покрети).
Уколико родитељ примијети било који од ових симптома, треба на њих да скрене пажњу педијатру, јер је потребно направити процену развоја да би се утврдило стварно одступање од нормалног развоја и уколико је потребно почне с терапијом.
Аутор: Др Милена Стојчевић Половина