Најважније у комуникацији је чути баш оно што, заправо, није изречено…
Жан је изашао са дедом да прошетају по Паризу.
На једном месту, чули су како неког обућара вређа муштерија: овај је тврдио да нешто није у реду са његовим ципелама. Обућар је мирно саслушао примедбе, извинио и обећао да ће исправити грешку.
Онда су Жан и његов деда стали да попију кафу.
Човека за суседним столом конобар је упитао да ли би могао да мало помери столицу како би могло да се прође. Човек је одреаговао бурно и одбио да се помери.
„Никада не заборави оно што си видео,“ рекао је Жану деда. „Онај обућар је прихватио жалбу купца, а овај човек поред нас није хтео ни да се макне. Људима који обављају неке корисне задатке не смета кад чују критике на рачун свог рада, али људи који не раде никакав користан посао увек мисле да су веома важни и крију своју неспособност иза ауторитета.“