Сазнање да се неко ког волите бори са неизлечивом болешћу може бити истински тешко. Међутим, поред свих осећања са којима се суочавамо као одрасли, најтежи део ове борбе може бити задатак да ситуацију објаснимо детету. Припремити дете на губитак блиске особе, рођака или члана породице тешко је и болно.
Потребно је да пронађете најбољи начин и приступ, али исто тако – добро је знати – не морате до да урадите сами. Можда ће вам требати подршка породице и блиских пријатеља. Професионалци као што су социјални радници, медицинске сестре, лекари, саветници и психолози такође вам могу помоћи.
Како да водите овај тежак разговор са дететом?
Будите искрени и отворени
Бити искрен и укључити децу у оно што се дешава је обично најбољи приступ. Природно је да желимо да заштитимо децу од болних искустава. Са друге стране, када се као одрасли сетимо да нам је у детињству умро неко близак – желимо да су нам тада објаснили шта се дешава. Премда смо осећали да нешто није у реду, одрасли би нам говорили супротно (или уопште нису хтели да разговарају с нама).
Када причате о умирању и смрти, будите отворени с децом и користите јасне речи које одговарају њиховом узрасту. Овај разговор омогућава детету да се носи са сличним ситуацијама у будућности и уједно је прилика да покажете колико вам је стало једно до другог. Деци је често лакше да чују информације део по део, него све одједном. Можда ћете морати да поновите једноставне поруке неколико пута.
Објасните детету да су сви, укључујући лекаре, медицинске сестре, учинили све што је у њиховој моћи, али да не постоји лек и да ће блиска особа ускоро умрети. Спремите се за дечја питања о смрти, о томе шта се дешава са људима кад умру. Унапред размислите о својим одговорима.
Будите што јаснији
Користите једноставне речи као што су „умирање“ или „умро“ када говорите малој деци о смрти. Покушајте да не користите фразе које би могле да их збуне. На пример, ако кажете да ће болесна особа „отићи“ или „отићи на боље место“, дете може доживети то као да га напушта. Такође, кад описујете умирање покушајте да не користите фразу „одлазак на спавање“. Мала деца се могу касније плашити да иду на спавање.
Када са дететом говорите искрено и јасно, помажете му да се осећа сигурније у узнемирујућем тренутку. Мала деца често могу да пронађу разлоге да себе окриве на неочекиване начине. Искреност ће их уверити да нису одговорни за нечију смрт.
Проверите да ли вас дете разуме
Имајте на уму да дете може да чује разговор одраслих и да му све те информације могу деловати застрашујуће. Уз то, деца су у стресним ситуацијама маштовита и то толико да машта може да их уплаши. Могу да замисле много горе од онога што се заправо дешава, нарочито ако покушавају сами да схвате без разговора са одраслима.
Добро је с времена на време проверити да ли дете разуме ситуацију (будите посебно обазриви ако сумњате да је дете случајно чуло разговор одраслих).
Како деца разумеју и реагују на смрт у различитим узрастима
Начин на који деца разумеју и реагују на смрт може зависити од њиховог узраста и нивоа разумевања. Можда би било корисно знати како би деца могла реаговати пре него што разговарате са њима.
Емоционалне реакције код деце и тинејџера могу се појавити и као физички симптоми, попут главобоље или болова у стомаку. Очекујте и промене у понашању.
Немојте да вас брине ако се узнемирите или расплачете док водите ове тешке разговоре са децом. Сасвим је у реду да покажете своја осећања, а може бити од помоћи детету кад види да и одрасли понекад плачу када се осећају узнемирено.
Веома мала деца (млађа од 3 године)
Деца млађа од 3 године могу схватити да се нешто веома озбиљно дешава, чак и ако не могу да разумеју шта значи смрт. Деца од 3 године могу да тугују. Нека деца у овој старосној групи могу да склизну уназад у неким од својих понашања у развоју, на пример да траже да их одрасли хране а дотад су самостално јела и слично.
Деца од 3 до 5 година
Деца од 3 до 5 година су можда чула за умирање, али можда не разумеју шта то значи. На пример, могу замислити да ће се мртва особа вратити или да живи негде другде. Помозите им тако што ћете их стално подсећати да није ничија кривица што је блиска особа болесна. Држите се свакодневне рутине када год је то могуће. Додатну подршку потражите од васпитача у вртићу.
Старија деца (од 6 до 12 година)
Деца од 6 до 12 година знају за смрт, али можда не разумеју увек емоције које осећају. Отприлике са 8 или 9 година, деца почињу да схватају смрт више као одрасли. Али, они и даље могу веровати да ако су веома добри, особа која је умрла може да се врати. Више се брину око тога да ли је смрт болна или страшна.
Користите књиге да причате о крају живота. Охрабрите дете да иде у корак са школским радом, активностима у којима ужива и пријатељствима. Нека зна да је у реду да ужива. Такође и да је у реду бити тужан.
Тинејџери
Тинејџерима је можда теже него млађој деци да се носе са вестима да неко умире. Они су довољно стари да знају да то значи велику промену и губитак у њиховом животу. Одраслима може бити тешко да разумеју њихове начине да се носе са овим сазнањем. Неки тинејџери, на пример, могу да одбију да о болести говоре. Други ће покушати да се зближе са родитељима или ће се пак наљутити. Оно што је важно и што дете у овом узрасту треба да зна јесте да не постоје „исправна“ и „погрешна“ осећања.
Помозите свом тинејџеру тако што ћете га питати шта мисли. Помозите му да увиди да је разговор о осећањима позитиван и зрео начин суочавања. Охрабрите га да разговара са неким с ким је близак – било да је то другарица, наставник ком верују или неко трећи.
Држите се уобичајених правила и граница. Ово сада може бити још важније него раније, јер може да помогне тинејџеру да се осећа безбедно. У неким случајевима нежно подсећање да њихово понашање може да утиче на млађу децу такође може бити корисно.
Питања која деца могу поставити
Можда ће вам помоћи да унапред размислите о врсти питања која ваша деца могу поставити и о томе како желите да одговорите. Не постоји прави или погрешан начин да се одговори. Овде имамо неке предлоге, али ви ћете имати своје начине да објасните ствари свом детету.
Хоћу ли добити рак?
Рак није као прехлада и не може се пренети на тај начин. У реду је да седиш близу маме/тате/баке/деде, да га загрлиш или пољубиш.
Хоћу ли и ја да умрем?
Не можеш добити рак. Већина људи умире када остари и њихова тела се истроше. Веома је необично и тужно да је неко млад толико болестан да лекари не могу да му помогну да оздрави.
Јесам ли ја крив?
Ништа што си урадио, рекао или помислио није учинило да се мама/тата/бака разболи. Нико није крив.
Ко ће пазити на мене ако и тата/мама/бака/деда умре?
Ако се нешто деси тати/мами/баки/деди, можемо организовати да неко кога добро познајеш постане твој старатељ и он ће се бринути о теби.
Припрема детета или младе особе за губитак може бити невероватно тешка ствар, али не морате то да радите сами. Можете затражити помоћ од здравствених радника, пријатеља и породице.
Не заборавите да припремом детета на смрт блиске особе неће елеминисати сломљено срце и жаловање. Ипак, тако помажете деци да схвате шта се дешава око њих. Бити припремљен од стране брижних одраслих за једну од најтежих животних ситуација је значајно, јер се тако уче да издрже неизбежне животне олује.
