Она почиње да плаче, вришти …
„Мама, мрзим те, хоћу ван, хоћу да се играм с другом децом, како си таква…“
Како реагујете на такво понашање деце?
Узвраћате ли галамом, подизањем гласа?
Почнете да се тресете од страха да то озбиљно мисли?
Одвалите јој шамарчину?
Све је то погрешно. И сама се деца уплаше свих снажних осећаја: беса, страха, љубоморе.
Прочитајте и 25 реченица којима ћете смирити нервозно дете
Реагирате ли на те осећаје једном од пре наведених реакција, може доћи до:
• смањења самопоуздања код деце: дете ће почети да мисли: „Мора да не ваљам кад се тако осећам.“
• неискреног, неаутентичног, понашања: „Морам се почети понашати онако како то родитељи од мене очекују јер ће ме иначе престати волети.“
• губитка додира са свим осећајима, и позитивним и негативним.
Родитељи знају бити прави мајстори у негирању дечјих емоција – тако да се њихове реакције чак даду и систематизирати.
Погледајмо како родитељи још (погрешно) реагирају дечије понашање:
Негирање да емоција уопште постоји: „Ма што цмиздриш; па то је само мала огреботина!“
Сугесирање што би требало осећати: „Треба да волиш свог брата.“
Исмијавање: „Само ми немој рећи да ћеш се опет расплакати; баш си права бебица.“
Упоређивање детета с другима: Јеси ли видио како овај дечко прије тебе није плакао кад је добивао ињекцију?!
Претња и кажњавање: Чуј ти! Будеш ли још једном дошла из дворишта плачући, затворићу те у собу па ћеш се сама играти!
Прочитајте и Како лако умирити љутито и нервозно дете
Како помоћи детету да изађе накрај са својим неугодним емоцијама?
Доиста је пуно начина на које то можете учинити, а да притом не упаднете у замку неке од управо споменутих реакција.
Допустите детету да искаже своју срџбу, чак и кад је она усмерена према вама:“Јасно ми је да си љута што те не пустим и вечерас ван, али упамти да сутра идеш ујутро у школу, и хтела бих да се наспаваш.“
Како свака емоција снабдева организам додатном количином енергије, подстичите дете на неку телесну активност којом ће ту енергију потрошити. Тешко да ће вам успети наговорити га/ју да очисти купатило (а и што бисте ви радили кад се разбесните?), но може се ударати јастук, урлати, бацити на под и лупати ногама, писати дневник, заузети телефонску линију за „вишесатни“ разговор с пријатељицом, трчати око куће…
Најбоље је ако је ваше дете имало прилику видети вас као родитеље и одрасле како се борите са снажним неугодним емоцијама. Наравно, није згодно ако притом бацате посуђе, намјештај или насрћете на другог родитеља. Опрезан треба бити и с причама „кад сам ја био у твојим годинама…“ Ако вам је то и иначе често на репертоару, лако је могуће да бисте тиме сада само долили уље на ватру. Или бисте се толико уживели у своју причу да бисте заборавили како је то требала бити тек илустрација за помоћ, а не за одмоћ детету.
Прочитајте и 5 најчешћих маминих грешака које стварају нервозну децу …
За Акос.ба приредио: Недим Ботић