Како родитељска нежност обликује срећу детета за читав живот

Истраживања спроведена током претходне деценије указују колико је битна веза између привржености и нежности у детињству и здравља и среће у будућности.

Колико често грлите своју децу?

Сви живимо брзо и водимо стресан живот и имамо безброј брига као родитељи, али је кристално јасно да је најважније да с времена на време застанемо и нежно загрлимо своје дете. У протеклих 10 година спроведено је низ истраживања која су нагласила да битну улогу игра веза између привржености у детињству и здравља и среће у будућности.

Foto: Canva

На основу података истраживачког центра „Child Trends“ – водеће непрофитне истраживачке организације у САД, чији је један од примарних циљева побољшање живота и изгледа за будућност деце, младих и њихових породица – научна истраживања доказују да родитељска топлина и приврженост имају дуготрајни позитивни исход у животу деце.

Као исход ове врсте привржености јављају се висок ниво самопоуздања, побољшан јавни наступ, боља комуникација између детета и родитеља, мање психолошких проблема и проблема у понашању. Насупрот томе, деца која немају привржене родитеље често имају нижи ниво самопоуздања и осећају се отуђено, непријатељски су настројена, агресивна и недружељубива.

Веза између родитељске наклоности и дечје среће и успеха потврђена је у више недавно спроведених студија.

Истраживачи Медицинске школе Универзитета Дуке су 2010. године открили да бебе чије су маме врло привржене и пажљиве одрастају у срећније, отпорније и мање анксиозне људе. У ову студију је било укључено 500 људи од периода када су они били бебе све до њихових тридесетих година. Психолози су спроводили неколико развојних тестова док су посматрали интеракцију мајки са својим осмомесечним бебама.

Психолози су оцењивали ниво мајчине привржености и пажње на скали од пет нивоа – од „негативног“ до „претераног“. Скоро 10% мајки је показало низак ниво привржености, 85% је показало нормалну количину привржености, док је око 6% показало висок ниво привржености.
30 година касније, исти испитаници су интервјуисани о свом емотивном здрављу. Одрасли чије су мајке показивале претерану наклоност су били много мање склони стресу и анксиозности од осталих. Такође, мање је вероватно да би били непријатељски настројени у односу са другим људима и имали психосоматске симптоме.

Истраживачи су закључили да хормон окситоцин може бити одговоран за овај ефекат. Окситоцин је хемијска супстанца у мозгу која се ослобађа када особа осећа љубав и повезаност. Доказано је да помаже родитељима да створе чвршћу везу са својом децом, градећи осећај поверења и подршке међу њима. Ова повезаност највероватније помаже нашем мозгу да производи окситоцин, будећи у детету више позитивних емоција.

Потом, у студији из 2013. године, спроведеној на Универзитету у Калифорнији, откривено је да безусловна љубав и приврженост родитеља чини дете емоционално срећнијим и мање анксиозним. Доказано је да се њихов мозак мења као резултат осећаја привржености.

Супротно, негативан утицај злостављања у детињству и мањак привржености утичу на децу, како ментално тако и физички. Ово може довести до разних врста здравствених и емотивних проблема током живота. Оно што је занимљиво је да научници мисле да приврженост родитеља може да заштити појединце од штетних ефеката стреса у детињству.

Универзитет у Нотр Даму је 2015.године спровео исраживање, које је показало да су деца чији су редитељи привржени срећнији када одрасту. Више од 600 људи је испитано о начину како су одрастали, укључујући и то колико су их родитељи мазили. Одрасли који су изјавили да су им родитељи били нежнији у детињству су били саосећајнији и мање депресивни и анксиозни. Они који су изјавили да њихови родитељи нису били толико нежни су имали менталне проблеме, осећали су нелагоду у односу са другим људима и имали су потешкоће да схвате размишљања других људи.

Истраживачи су такође проучавали добробити блиског физичког контакта новорођенчета са мајком. Ова посебна интеракција мајке и бебе нарочито помаже беби да се смири, како би мање плакала и више спавала. Такође је доказано да побољшава развој мозга. У једном чланку објављеном у америчком научном часопису „American Scientific“ истакнуто је да деца која су живела у средини лишеној родитељске љубави, попут сиротишта, су имала виши ниво хормона стреса – кортизона, у односу на децу која су живела са родитељима. Научници верују да је главни узрок ових физичких промена заправо недостатак физичког контакта у сиротиштима.

Напослетку, бројне студије су показале које добробити масажа има на смањење анксиозности код деце. Масажа је такође добар начин да се родитељи физички и емотивно повежу са децом. Почевши од раног детињства, родитељ може почети да масира своје дете, што може створити чврсту везу. Студије су показале да деца и одрасли који су масирани нису склони анксиозности током периода образовања, боравка у болници и других стресних догађаја.

Па, како можете да унесете више загрљаја у своју породицу?

Од момента како доведете своју бебу из породилишта обавезно је држите, додирујте и љуљајте у наручју. Проведите много драгоцених момената милујући своју бебу, тако да њена кожа може додирнути вашу.

Како одрастају, будите разиграни и заједно се бавите забавним активностима попут плеса или смишљањем луцкастих игара попут претварања да сте чудовиште које грли и љуби.

Поставите подсетник како бисте били сигурни да је грљење део ваше свакодневне рутине. У недавном филму о Троловима, Тролови су носили сатове на којима би се на сваких сат времена огласио аларм и означио време за грљење. Ако је потребно, подесите себи аларм. Или обавезно своју децу загрлите током одређеног доба дана, на пример пре него што крену у школу, када се врате из школе и пре спавања.

Још једна занимљива идеја је да будете нежни док васпитавате своје дете. Док им причате шта су лоше урадили, ставите им руку на раме и загрлите их на крају разговора, да би били сигурни да их, иако нисте задовољни њиховим понашањем, и даље волите. Ако ваше дете удари брата или сестру, загрлите га и покажите да је грљење лепше него ударање.

На крају, припазите да не претерате и не угушите децу. Поштујте њихове индивидуалне потребе и будите свесни да ће се оне мењати током проласка кроз различите фазе.

Приредила: Јасмина Ђуровић

Извор: Parent.com