Jednostavno rečeno: plan je kratka skica odgovora na temu – sadržaja. Moramo jasno staviti na papir o čemu ćemo tačno pisati. Sastavljanje ovakvog plana znatno olakšava pisanje sastava. Kako to učiniti?
Nakon dobijanja teme, uzmite papir i na njega stavite prve misli koje vam padnu na pamet u vezu teme. Odredite centralnu ideju koja će činiti okosnicu rada. Ukoliko je npr. tema: „Jedna stranica mog dnevnika“ , postoji niz tema o kojim se može pisati. Izabrao si npr. putovanje – učeničku ekskurziju. Odredi nekoliko podtema koje će činiti pasuse tvog sastava :
Uvod : – Šta za tebe predstavlja putovanje?
Voliš li da putuješ?
Razrada – Svaka podtema čini jedan pasus, njega „uvlačiš“ za jedan cm dok uvod razradu i zaključak „uvlačiš“ za po jedan cm.
– Kroz koja mesta si prošao tokom puta do glavnog odredišta?
– Najinteresantniji događaj ili prizor tokom puta do cilja.
– Dolazak na odredište.
– Poseta muzeju.
– Poseta ZOO vrtu ( naravno navodite mesta koja ste posetili )
– Poseta značajnoj crkvi, spomeniku.
– Slobodno vreme i kako ste ga proveli.
– Najzabavniji deo puta.
– Da li je bilo nečega što smatraš poučnim.
Zaključak : -Povratak kući.
– Tvoje impresije ( utisci sa puta)
– Kako si se osećao kada si stigao kući.
Napomena u vezi zaključka : Zaključak mora biti efektan, mora imati logičku vezu sa prethodno napisanim, to može biti nekakakav predlog za sledeću destinaciju, nekakva poruka, nešto što si uočio, video, zapazio, a izazvalo je u tebi asocijaciju na neku drugu konkretnu pojavu u tvom životu ( npr. u muzeju su shvatio da je rat strašan, da je život težak, da su ljuda svuda slični itd. )
Uvek koristi primere da potkrepiš ili ilustruješ svaku od tačaka koju opisuješ.
Izvor: recimaorecima.wordpress.com