Мира Леонтић Кезовић, мама петогодишње девојчице, дели своје искуство у исправљању говора своје ћерке.
“Драги пријатељи, желим са вама да поделим једно своје искуство, које ће неком можда значити. Намењено је родитељима чија деца не знају да изговоре слово Р. Не бавим се писањем, урадила сам то аматерски, али је имало ефекта. Реч је о три дечје песмице, које сам свако вече понављала са мојом ћерком, која није знала чисто да изговори слово Р. Уз те песмице је то врло брзо савладала, чак јој је било занимљиво и запамтила их је и напамет, иако је једна баш дугачка. Ана је тад имала четири године. У октобру је напунила пет и сада чисто изговара Р. Већина речи у песмицама садржи слово Р и доста сам користила речи у којима је Р између сугласника, по савету једног логопеда. Пишем ово у нади да то може помоћи још неком упорном родитељу и упорном детету и уштедети време, не одлазећи код логопеда, а истовремено се забавити. Важно је читати свако вече пред спавање. Исто тако је важно да знате да слово Р брже могу да савладају деца код којих се при изговору више чује Л, него Ј.
Срећно, и слободно ширите даље, јер се надам да ће и код других имати ефекта и исто тако бих волела чути повратну информацију о позитивним резултатима.”
ГРЛО
Грло боли кад се гласно говори,
зато сам ја своју срећу завезала у врећу,
а моја је срећа микрофона пуна врећа.
Грло воли кад лепе речи говорим,
зато ћу своје срце да отворим
и кажем вам да вас волим.
Доктора не волим и зато више нећу
гласно да говорим.
Проблеме ћу да решим,
кад врећу одрешим.
ПРОБЛЕМЧИЋИ
Јутро је свануло,
сунчев зрак ме пробудио.
Потрбушке лежим,
осврћући се тражим,
играчке које ноћу грлим.
Једна нога утрнула,
друга нога задрхтала,
ал′ сам ипак устала.
Покрену ме цвркут птица певачица,
засврбе ме спаваћица,
зовну ме мама,права домаћица.
Размакнух црвену завесу
и видех у врту,
како кртица копа рупу.
Уништиће нам поврће,
мама дршком метле удариће је.
Кртица се с мамом спрда,
довешће и другаре с брда.
Исцрпеће се мама јурећи,
а они ће побећи жмурећи.
Зовнула сам узрујану маму,
истргла јој метлу малу
и дала чоколаду белу,
да заборави фрку целу.
Мржњу треба заборавити
и дан у весељу провести.
СРНА И ВЕВЕРИЦА
Трчи срна преко брда,
само звера куда,куда,
налете на трн,
крену крв,
ал′ би срна срца јака,
испрси се као врана,сврака.
Браво за њу!
Ура,ура,ура!
Отрча до првог дрвета
где угледа умрљаног цврлета
да у пријатном хладу
једе чоколаду и срче лимунаду.
Ал′ она тражи спас
и у тај час,
нарушавајући мир
скотрља се жир
низ криво дрво
право срни на врат,
и прође тренутак кратак,
кад на часак кроз рупу дрвета,
провири веверица,
коју обузе неверица,
врло брзо скочи доле,
да помогне лекцијама из школе.
Другарица веверица,
Страшни трн извади
и срна оздрави.
Сада срна трчи право,
браво,браво,браво!
Ура,ура,ура!
Свратише до реке где
видеше безброј риба,
па им срце заигра,
као чигра,
како им је лепа игра.
Прошеташе поред реке,
Где трчаше мале зеке.
Трчи,трчи зеко
да те не стигне прасе неко
и упрља крзно меко.
У зеке срцуленце страшљиво,
кад средом насртљиви,
храбри ловци додју,
па поред његове рупе прођу.
Не дирајте рупу ту,
ту се нешто мрда,
о,не ту се крије твор смрда,
ко завири боцнуће га стршљен љут,
зато што сте му препречили пут.
Узмите прут да оде стршљен љут.
Црна змија просикта,
ловце храбре отера,
па срна веверици
жирове дотера.
Другарице две просуше све,
ал′ баш их брига битна је игра.
Кренуше низ стрмо брдо,
куда прође узнемирених коња крдо.
Иза њих прозуја пчела рој
не зна им се број.
Зашто коњи греше
и у прво језерце
не сакрију дупенце.
У том срна поред огромног језера стаде,
а веверица одскакута
на врх врбе старе.
Ветар врбу заљуља,
веверица нос протрља
и срни прстом показа,
како хрчак неку
црвену крпу умаза.
Хрчак фркће,фркће,
кад из крпе испаде поврће,
па се хрчак осврће,
да побегне куд ће.
То другарицама није битно,
јер одавно жарког Сунца нема,
а њима се дрема,
па се дадоше у трк
да посматрају месец жут,
док их не обори санак лак
и ујутру пробуди сунчев зрак.
Укрстише се зрака два,
да изговорим р,
научих ја.
Аутор: Мира Кезовић
Извор: detinjarije.com