Rezilijentnost je sposobnost da se podignete nakon velikih padova i izazova.
Rezilijentna deca mogu se oporaviti od teških trenutaka i brzo se vratiti normalnom životu.
Rezilijentnost se razvija kada deca iskuse izazovne situacije u životu i nauče da se s njima suočavaju uz pozitivan stav.
Jake veze su osnov dečje rezilijentnosti.
Za decu, izazovi i teški trenuci se javljaju obično kad se dešava neka velika promena – selidba, nova škola, polazak u vrtić, dolazak brata ili sestre. Naravno, deca mogu iskusiti i stresna iskustva poput vršnjačkog nasilja, raspada porodice, bolesti ili smrti nekog člana.
Vremenom, kroz različita manje ili više stresna iskustva, deca grade rezilijentnost. Vi im u tome možete pomoći ne tako što ćete im priređivati stres (njega će, s vašom voljom ili bez nje biti), već tako što ćete s njima gradi toplu, podržavajuću vezu.
Zašto je važno da dete gradi rezilijentnost?
Rezilijentna deca su deca koja stresove podnose lakše, a iz položaja žrtve (ako u njega dođu) se brže izbave. A to onda pomogne da izgrade samopouzdanje i da budu „pametniji“ kada sledeći put naiđu na sličnu situaciju ili problem.
Rezilijentna deca uglavnom su dobra u rešavanju problema i sticanju novih veština. To je zato što im nije teško da pokušaju uvek iznova kada ne uspeju.
A kada stvari i ne idu baš kako su zamislili i kada se osete anksiozno, tužno, uplašeno ili frustrirano, rezilijentnost će im pomoći da razumeju da ovi neprijatni osećaji imaju rok trajanja.
Veze i rezilijentnost
Snažne veze osnov su rezilijentnosti, a najvažnija veza koju važe dete ima je veza sa vama, njegovim roditeljima. To je veza koja mu pruža osećaj da je voljen, siguran i bezbedan. Daje mu samopouzdanje da bi mogao da istražuje svet.
Deca o rezilijentnosti uče dok gledaju vas i druge ljude koji su im važni (bake, deke, prijatelje, nastavnike…) kako odgovaraju na neke životne izazove. Kada vas dete vidi kako padnete, pa ustanete, kako kontrolišete bes, trudite se da razmišljate i delujete pozitivno u teškim situacijama, oni će naučiti da postupaju isto.
Kako se odgajaju rezilijentna deca
Kroz iskustvo. Svaki put kada vaše dete naiđe na problem, pa ga prevaziđe, porašće mu samopouzdanje i verovaće da to isto može da uradi i sledeći put.
Evo nekoliko načina da kod svoje dece izgradite ovu korisnu veštinu:
- Podržite svoju decu, ali nemojte rešavati svaki i najmanji problem umesto njih. Na primer, ako vaše dete ne bude pozvano na neku rođendansku zabavu ili drugari ne dođu na njegovu, umesto da ga tešite i uveravate da je problem u nekom drugom, prosto razgovarajte o tome kako se oseća.
- Izbegavajte da prevenirate greške svog deteta. Ako mislite da neće uraditi domaći ako ga vi ne podsetite – dozvolite da ode bez domaćeg. Inače će misliti da on o tome ne mora da razmišlja jer ste vi tu da ga podsećate. A odlazak u školu bez domaćeg i kritika učitelja zbog toga još jedan je način da nauče da reaguju na složene situacije.
- Pomozite detetu da identifikuje snažna i teška osećanja, ali ne tako što ćete pokušati da ih neutrališete. Ako je dete, recimo, zabrinuto što je baka u bolnici, možete reći: „Vidim da baš brineš zbog bake. I to je u redu. U redu je biti zabrinut. Ali treba da znaš da u toj bolnici rade odlični doktori i da čine sve da baki bude bolje.
- Ohrabrite dete da pokuša ponovo kada jednom ne uspe. Pohvalite ga (ili nju) za svaki pokušaj bez obzira na rezultat.
- Pomozite detetu da razvije veštinu rešavanja problema na način koji se u skladu sa njegovim uzrastom. Na primer, ako neko u školi kaže ili uradi nešto što je povredilo vaše dete, zajedno razgovarajte o tome kako bi vaše dete trebalo da reaguje sledeći put kad se to desi.
Deca razvijaju rezilijentnost kroz vreme i iskustvo, zato pokušajte da budete strpljivi i da im pružate podršku dok se suočavaju sa izazovima. Možda ćete poželeti da učinite da njihovi problemi nestanu i da te izazove rešite za njih, ali su to iskustva koja su za vašu decu i njihov razvoj dragocena. Zato budite uz njih, ali im ne oduzimajte priliku da uče.
Priredila: A. Cvjetić