Листа жеља није тек формалност. То је документ који, ако се попуни на брзину или са грешком, може да остави дете без жељене школе у првом уписном кругу — а понекад и без икакве школе уопште. Попуњавање листе жеља је веома важан корак у склопу целог процеса мале матуре и треба му приступити са пуно пажње, јер он умногоме одлучује сам ток даљег школовања, односно одабир будуће професије.
Ево свега што треба да знате.
Шта је листа жеља и како функционише систем расподеле
Листа жеља представља званичан документ у којем ученик исказује своје намере за наставак школовања. Централни информациони систем Министарства просвете упоређује остварене бодове ученика са његовим жељама — систем прво проверава да ли ђак може да упише школу која је прва на списку. Ако тамо нема слободних места за његов број бодова, софтвер аутоматски прелази на другу жељу. Овај процес се наставља низ листу док се ученик не распореди у школу где има слободних места.
Када се попуњава листа за школску 2026/27. годину
Попуњавање листе опредељења електронским путем могуће је од 23. јуна 2026. у 8:00 до 24. јуна 2026. у 15:00 сати. Попуњавање и предаја листе непосредно у основној школи обављају се истих дана, од 8:00 до 15:00 сати.
Провера тачности листе од стране ученика у основним школама (и електронским путем и непосредно) моћи ће да се обави 25. јуна, а истог дана до 15:00 сати могу се поднети евентуални приговори. Коначна листа жеља биће објављена 26. јуна на званичном сајту, а у понедељак 29. јуна коначни резултати расподеле по школама и образовним профилима.
Где се набавља образац
Образац за листу жеља купује се у продавницама Просветног прегледа. Савет: купите више образаца да бисте имали резерву ако погрешите при попуњавању. Листа се може предати и електронским путем, путем званичног портала mojasrednjaskola.gov.rs, где се родитељи пријављују својим налогом.
Које податке треба уписати
На врху обрасца уписује се јединствена шифра ученика — број који је свако дете добило пре полагања тестова у оквиру завршног испита. Ту шифру треба уписати у врх листе. Испод се уписује назив основне школе коју ученик завршава и место у коме се та школа налази. Име и презиме ученика, као и једног родитеља, обавезни су подаци за које је на обрасцу предвиђено посебно поље.
Попуњену листу жеља мора да потпише један од родитеља, па је неопходно да ученици дођу са једним од родитеља у школу на дан предаје.
За сваки од до 20 образовних профила које ученик наводи уписују се три податка: шифра образовног профила, назив школе и назив образовног профила.
Најважнији податак: шифра образовног профила
Шифра образовног профила обавезно мора да буде написана латиницом онако како је написана у Конкурсу за упис у средње школе. Обавезно проверите тачност уписане шифре, јер је она најзначајнији податак на листи жеља. Шифра се састоји од 11 знакова, односно слова и бројева.
Назив образовног профила мора бити идентичан ономе који се налази у званичном Конкурсу — уписује се у потпуности, без икаквог скраћивања речи или сопствених измена. Уколико се назив образовног профила не слаже са кодом, листа може бити проглашена неважећом.
Једном речју: све три ставке — шифра, назив школе и назив образовног профила — морају да се поклапају.
Где пронаћи шифре и податке о школама
Објављен је Конкурс Министарства просвете за упис ученика у први разред средње школе за 2026/27. школску годину. У њему су наведени сви важни подаци о школама чији је оснивач Србија, подручјима рада, броју ученика, образовним профилима и трајању образовања, као и о мерилима и начину избора кандидата. Саставни део Конкурса су и пријава за упис и сама листа опредељења.
Како реално поређати школе
На листи жеља може бити максимум 20 школа. На прво место ставља се смер који дете највише жели — али та жеља мора бити у складу са бројем бодова који је дете остварило. Да бисте проверили реалност неког избора, погледајте колико је бодова било потребно за тај смер претходних година. Те податке можете наћи у Информатору или на порталу Моја средња школа.
Честа грешка је мешање школе и образовног профила. Родитељи често мисле да је школа исто што и образовни профил, али то није случај. Једна школа може имати више образовних профила, а сваки од тих образовних профила прима одређени број ученика. На основу тога формира се колико је бодова потребно за упис.
На првом месту треба навести оно што је прва жеља матуранта. После тога саветује се да се наведу и други образовни профили који се налазе у школи првог избора — јер је важно да дете упише школу коју жели, а образовни профил могуће је променити и касније, у септембру, када већ почне школа. То је, међутим, у надлежности директора школе. Смерове поређајте по нивоу заинтересованости — како листа одмице, заинтересованост за наведене смерове треба да се смањује.
Важно је попунити свих 20 места. Листа са мањим бројем опција сужава могућности и повећава ризик од нераспоређивања у првом кругу.
Шта се дешава после првог круга
Након првог круга расподеле, Министарство просвете објављује тачан списак слободних места. Они који нису уписани у првом кругу могу да попуне нову листу жеља, али само за школе у којима су остала слободна места. Коначни резултати распореда по школама и образовним профилима биће јавно доступни на порталу 29. јуна 2026. године до 8:00 часова ујутру.
Бодовање — подсетник
За упис у средњу школу бодује се остварени успех у основној школи (шести, седми и осми разред), али и остварени резултати на малој матури. Из основне школе ђаци највише могу да понесу 60 бодова, док на тестовима могу да остваре 40 бодова.