Lista želja nije tek formalnost. To je dokument koji, ako se popuni na brzinu ili sa greškom, može da ostavi dete bez željene škole u prvom upisnom krugu — a ponekad i bez ikakve škole uopšte. Popunjavanje liste želja je veoma važan korak u sklopu celog procesa male mature i treba mu pristupiti sa puno pažnje, jer on umnogome odlučuje sam tok daljeg školovanja, odnosno odabir buduće profesije.
Evo svega što treba da znate.
Šta je lista želja i kako funkcioniše sistem raspodele
Lista želja predstavlja zvaničan dokument u kojem učenik iskazuje svoje namere za nastavak školovanja. Centralni informacioni sistem Ministarstva prosvete upoređuje ostvarene bodove učenika sa njegovim željama — sistem prvo proverava da li đak može da upiše školu koja je prva na spisku. Ako tamo nema slobodnih mesta za njegov broj bodova, softver automatski prelazi na drugu želju. Ovaj proces se nastavlja niz listu dok se učenik ne rasporedi u školu gde ima slobodnih mesta.
Kada se popunjava lista za školsku 2026/27. godinu
Popunjavanje liste opredeljenja elektronskim putem moguće je od 23. juna 2026. u 8:00 do 24. juna 2026. u 15:00 sati. Popunjavanje i predaja liste neposredno u osnovnoj školi obavljaju se istih dana, od 8:00 do 15:00 sati.
Provera tačnosti liste od strane učenika u osnovnim školama (i elektronskim putem i neposredno) moći će da se obavi 25. juna, a istog dana do 15:00 sati mogu se podneti eventualni prigovori. Konačna lista želja biće objavljena 26. juna na zvaničnom sajtu, a u ponedeljak 29. juna konačni rezultati raspodele po školama i obrazovnim profilima.
Gde se nabavlja obrazac
Obrazac za listu želja kupuje se u prodavnicama Prosvetnog pregleda. Savet: kupite više obrazaca da biste imali rezervu ako pogrešite pri popunjavanju. Lista se može predati i elektronskim putem, putem zvaničnog portala mojasrednjaskola.gov.rs, gde se roditelji prijavljuju svojim nalogom.
Koje podatke treba upisati
Na vrhu obrasca upisuje se jedinstvena šifra učenika — broj koji je svako dete dobilo pre polaganja testova u okviru završnog ispita. Tu šifru treba upisati u vrh liste. Ispod se upisuje naziv osnovne škole koju učenik završava i mesto u kome se ta škola nalazi. Ime i prezime učenika, kao i jednog roditelja, obavezni su podaci za koje je na obrascu predviđeno posebno polje.
Popunjenu listu želja mora da potpiše jedan od roditelja, pa je neophodno da učenici dođu sa jednim od roditelja u školu na dan predaje.
Za svaki od do 20 obrazovnih profila koje učenik navodi upisuju se tri podatka: šifra obrazovnog profila, naziv škole i naziv obrazovnog profila.
Najvažniji podatak: šifra obrazovnog profila
Šifra obrazovnog profila obavezno mora da bude napisana latinicom onako kako je napisana u Konkursu za upis u srednje škole. Obavezno proverite tačnost upisane šifre, jer je ona najznačajniji podatak na listi želja. Šifra se sastoji od 11 znakova, odnosno slova i brojeva.
Naziv obrazovnog profila mora biti identičan onome koji se nalazi u zvaničnom Konkursu — upisuje se u potpunosti, bez ikakvog skraćivanja reči ili sopstvenih izmena. Ukoliko se naziv obrazovnog profila ne slaže sa kodom, lista može biti proglašena nevažećom.
Jednom rečju: sve tri stavke — šifra, naziv škole i naziv obrazovnog profila — moraju da se poklapaju.
Gde pronaći šifre i podatke o školama
Objavljen je Konkurs Ministarstva prosvete za upis učenika u prvi razred srednje škole za 2026/27. školsku godinu. U njemu su navedeni svi važni podaci o školama čiji je osnivač Srbija, područjima rada, broju učenika, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja, kao i o merilima i načinu izbora kandidata. Sastavni deo Konkursa su i prijava za upis i sama lista opredeljenja.
Kako realno poređati škole
Na listi želja može biti maksimum 20 škola. Na prvo mesto stavlja se smer koji dete najviše želi — ali ta želja mora biti u skladu sa brojem bodova koji je dete ostvarilo. Da biste proverili realnost nekog izbora, pogledajte koliko je bodova bilo potrebno za taj smer prethodnih godina. Te podatke možete naći u Informatoru ili na portalu Moja srednja škola.
Česta greška je mešanje škole i obrazovnog profila. Roditelji često misle da je škola isto što i obrazovni profil, ali to nije slučaj. Jedna škola može imati više obrazovnih profila, a svaki od tih obrazovnih profila prima određeni broj učenika. Na osnovu toga formira se koliko je bodova potrebno za upis.
Na prvom mestu treba navesti ono što je prva želja maturanta. Posle toga savetuje se da se navedu i drugi obrazovni profili koji se nalaze u školi prvog izbora — jer je važno da dete upiše školu koju želi, a obrazovni profil moguće je promeniti i kasnije, u septembru, kada već počne škola. To je, međutim, u nadležnosti direktora škole. Smerove poređajte po nivou zainteresovanosti — kako lista odmice, zainteresovanost za navedene smerove treba da se smanjuje.
Važno je popuniti svih 20 mesta. Lista sa manjim brojem opcija sužava mogućnosti i povećava rizik od neraspoređivanja u prvom krugu.
Šta se dešava posle prvog kruga
Nakon prvog kruga raspodele, Ministarstvo prosvete objavljuje tačan spisak slobodnih mesta. Oni koji nisu upisani u prvom krugu mogu da popune novu listu želja, ali samo za škole u kojima su ostala slobodna mesta. Konačni rezultati rasporeda po školama i obrazovnim profilima biće javno dostupni na portalu 29. juna 2026. godine do 8:00 časova ujutru.
Bodovanje — podsetnik
Za upis u srednju školu boduje se ostvareni uspeh u osnovnoj školi (šesti, sedmi i osmi razred), ali i ostvareni rezultati na maloj maturi. Iz osnovne škole đaci najviše mogu da ponesu 60 bodova, dok na testovima mogu da ostvare 40 bodova.