Tokom predškolskog doba i vrtića, mozak stalno raste, dostižući od sedamdeset do devedeset odsto težine odraslog. Pored promene u veličini, mozak prolazi kroz značajne promene oblika i „dorade“. Među ovim modifikacijama su velike promene u frontalnim delovima mozga koje su posvećene regulisanju misli i akcija. Prednji režnjevi regulišu inhibicije impulsa, razvoj memorije, kao i integraciju informacionog kapaciteta koji olakšava rezonovanje i rešavanje problema. Sve ove veštine se značajno popravljaju u vrtićkom dobu.
Tokom predškolskog uzrasta, mozak ubrzano pravi veze između neurona. U uzrastu od četiri i pet godina deca imaju skoro dvostruko veći broj sinapsi u odnosu na odrasle, u nekim moždanim oblastima, kao što je frontalni režanj. Ova preobilnost komunikacionih kanala podržava veliki kapacitet za učenje. Na taj način priroda osigurava da će dete moći da stekne osnovne ljudske sposobnosti, čak i ako se neke oblasti mozga oštete.Prvih pet do sedam godina života predstavljaju osetljivi period za razvoj mozga. Tokom ovog perioda, mozak posebno reaguje na stimulacije, što omogućava masovno povezivanje neurona i vajanje moždanih regiona. Mozak više prima znanja nego što će kasnije, čineći predškolsko i vrtićko vreme optimalnim za učenje i efikasnu interakciju sa svom decom.
Tokom predškolskog uzrasta, mozak ubrzano pravi veze između neurona. U uzrastu od četiri i pet godina deca imaju skoro dvostruko veći broj sinapsi u odnosu na odrasle, u nekim moždanim oblastima, kao što je frontalni režanj. Ova preobilnost komunikacionih kanala podržava veliki kapacitet za učenje. Na taj način priroda osigurava da će dete moći da stekne osnovne ljudske sposobnosti, čak i ako se neke oblasti mozga oštete.Prvih pet do sedam godina života predstavljaju osetljivi period za razvoj mozga. Tokom ovog perioda, mozak posebno reaguje na stimulacije, što omogućava masovno povezivanje neurona i vajanje moždanih regiona. Mozak više prima znanja nego što će kasnije, čineći predškolsko i vrtićko vreme optimalnim za učenje i efikasnu interakciju sa svom decom.Mozak propisuje osnovnu organizaciju u 2 faze: vrtićko doba i doba redovnog školovanja. Neuronaučnici označavaju vrtićko doba kao pripremni period mozga na nadolazeća iskustva. Oni ističu da u ovom periodu maloj deci treba omogućiti širok spektar običnih iskustava, kao što su prilike da vidi i dodirne predmete, čuje jezik i druge zvukove, i da se kreće i istražuje okolinu. Mozak očekuje da će naići na ova iskustva i ako se to desi, normalno će se razvijati i rasti. Druga faza, školska, iskustvena, zavisi od rasta mozga, i uključuje preciziranje uspostavljenih moždanih struktura kao rezultat specifičnih aktivnosti, koje variraju u zavisnosti od osobe i okruženja. Deca uče da čitaju i pišu vrlo dobro, igraju kompjuterske igrice, mogu da rade u bašti, sviraju violinu…
Mnogi naučnici se slažu da ne treba gurati dete u drugu fazu prerano. Mnogo je bitnija prva faza, kao svojevrsna priprema za drugu.
Dakle, kada je dete u vrtiću treba mu pružiti dosta igre, izbora, verbalne interakcije i učenja temeljnih znanja. Ukoliko se ovo prenebregne i odmah krene na čitanje, pisanje i računanje, dete može ostati uskraćeno za neke važne veštine, neophodne za budući razvoj. Takođe, učionice za prvake bi trebalo da budu bogate aktivnostima koje se mogu prilagoditi različitoj spremnosti dece za školsku, odnosno iskustvenu fazu.
Priredila: Andrijana Maksimović