Malo je onih koji se neće složiti sa time da su deca naša budućnost. A o budućnosti naše države govori i činjenica da je dece sve manje. Srbija trenutno zvanično ima manje od sedam miliona stanovnika. Prosečna starost stanovništva je oko 43 godine, što nas svrstava u tri najstarije populacije u Evropi a Vojvodinu među pet najstarijih u svetu (većinom su ovo podaci po popisu od pre 11 godina, da li su sada bolji ili gori, pogađajte sami). Broj umrlih ovih godina nadmašuje broj rođenih i za pedeset hiljada godišnje a otprilike isto toliko se izgubi i kroz migracije stanovništva to jest kroz odlazak naših školovanih tj. kvalifikovanih kadrova u inostranstvo “trbuhom za kruhom”. Ali, nabrajajući sve ovo imamo osećaj da ne govorimo ništa novo, da ne otkrivamo nikakvu tajnu, da pričamo već mnogo puta ispričane i svima poznate priče…
Zato, fokusirajmo se malo, usmerimo našu pažnju na primer na male maturante, na učenike osmih razreda osnovne škole koji evo upravo ovih dana počinju svoje pripreme za polaganje završnih ispita i za upis u srednje škole. Ovi adolescenti imaju po 14 ili 15 godina, odlaskom u srednje škole i veće gradove otvara im se ceo jedan novi svet, ceo jedan novi život je pred njima… Ove godine ih u Banatu ima oko 4880, u južnom Banatu oko 2290. Najviše je naravno srpske dece a nešto manje od 10% od ukupnog broja, oko 180 malih maturanata u južnom Banatu su iz redova nacionalnih manjina. Ovo su podaci za 2022. godinu, a kakve su brojke bile prethodnih godina?
Zabrinjavajuća je situacija sa celim južnobanatskim okrugom. Pre deset godina bilo je 3043 malih maturanata, prošle godine bilo ih je samo 2639 što je pad od oko 13 procenata. Alibunarska opština imala je tada 189 učenika 8. razreda, prošle godine bilo ih je 161. Belocrkvanska opština je 2012. imala 198 a prošle godine imala je 165 malih maturanata. U Kovačička opština imala je pre deset godina 312 malih maturanata, sada ih je u njenih sedam varošica tek 197. Kovinska opština imala je 371 a prošle godine 263 učenika osmog razreda. Plandište koje je te 2012. imalo 120 malih maturanata, prošle godine je imalo tek 80. Čak i veće sredine beleže značajan pad u broju malih maturanata – Pančevo sa 1261 na 1188, Vršac sa 494 na 455 učenika osmog razreda minule, 2021. godine. Jedina opština koja beleži rast za ovih 10 godina je Opovo, sa 91 na 104 učenika završnog razreda.
U Banatu već sada imamo tridesetak škola koje ove godine imaju manje od 15 učenika u odeljenju osmog razreda i sve ovo treba gledati i iz perspektive novog Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji predviđa uvođenje kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda, to jest u predmetnoj nastavi, što će sigurno označiti smanjenje broja odeljenja po mnogim seoskim osnovnim školama, a što će sa sobom povesti dalje smanjenje kvaliteta osnovnog obrazovanja i vaspitanja u školama u celoj državi. A slab kvalitet osnovnog obrazovanja dovešće sasvim sigurno i do gašenja malih škola jer će mnogi roditelji ispisivati svoju decu iz škola u kojima njihova deca treba da prate (i ovako zahtevnu) predmetnu nastavu koju će im u nekom kombinovanom odeljenju od dva ili tri razreda predavati nastavnik premoren i sluđen komplikovanom situacijom u kojoj se po prvi put u karijeri našao. A da ni ne pominjemo činjenicu kako će zasigurno biti sve više nastavnika koji svoju normu u punoj meri ispunjavaju tek kroz rad u 3-4 pa i više škola! Koji će biti kvalitet njihovog nastavnog, obrazovnog i vaspitnog rada, ako će više vremena provoditi u kolima nego za katedrom?
I sad se postavlja sasvim opravdano pitanje, koja je to država i koje je to društvo koje može sebi da priušti ovoliki gubitak u broju svojih stanovnika, ovoliki gubitak u delu populacije koji bez ikakve rezerve možemo nazvati budućnošću ove države i ovog društva? A zapitajte se, koliko toga u jednom društvu proizilazi upravo iz školstva…
Autor: Janko Takač, dipl. pedagog