Како се смањује број деце у школама и шта ће нам донети комбиновање одељења од 5. до 8. разреда

Мало је оних који се неће сложити са тиме да су деца наша будућност. А о будућности наше државе говори и чињеница да је деце све мање. Србија тренутно званично има мање од седам милиона становника. Просечна старост становништва је око 43 године, што нас сврстава у три најстарије популације у Европи а Војводину међу пет најстаријих у свету (већином су ово подаци по попису од пре 11 година, да ли су сада бољи или гори, погађајте сами). Број умрлих ових година надмашује број рођених и за педесет хиљада годишње а отприлике исто толико се изгуби и кроз миграције становништва то јест кроз одлазак наших школованих тј. квалификованих кадрова у иностранство “трбухом за крухом”. Али, набрајајући све ово имамо осећај да не говоримо ништа ново, да не откривамо никакву тајну, да причамо већ много пута испричане и свима познате приче…

Foto: Canva

Зато, фокусирајмо се мало, усмеримо нашу пажњу на пример на мале матуранте, на ученике осмих разреда основне школе који ево управо ових дана почињу своје припреме за полагање завршних испита и за упис у средње школе. Ови адолесценти имају по 14 или 15 година, одласком у средње школе и веће градове отвара им се цео један нови свет, цео један нови живот је пред њима… Ове године их у Банату има око 4880, у јужном Банату око 2290. Највише је наравно српске деце а нешто мање од 10% од укупног броја, око 180 малих матураната у јужном Банату су из редова националних мањина. Ово су подаци за 2022. годину, а какве су бројке биле претходних година?

Забрињавајућа је ситуација са целим јужнобанатским округом. Пре десет година било је 3043 малих матураната, прошле године било их је само 2639 што је пад од око 13 процената. Алибунарска општина имала је тада 189 ученика 8. разреда, прошле године било их је 161. Белоцркванска општина је 2012. имала 198 а прошле године имала је 165 малих матураната. У Ковачичка општина имала је пре десет година 312 малих матураната, сада их је у њених седам варошица тек 197. Ковинска општина имала је 371 а прошле године 263 ученика осмог разреда. Пландиште које је те 2012. имало 120 малих матураната, прошле године је имало тек 80. Чак и веће средине бележе значајан пад у броју малих матураната – Панчево са 1261 на 1188, Вршац са 494 на 455 ученика осмог разреда минуле, 2021. године. Једина општина која бележи раст за ових 10 година је Опово, са 91 на 104 ученика завршног разреда.

У Банату већ сада имамо тридесетак школа које ове године имају мање од 15 ученика у одељењу осмог разреда и све ово треба гледати и из перспективе новог Закона о основном образовању и васпитању који предвиђа увођење комбинованих одељења од петог до осмог разреда, то јест у предметној настави, што ће сигурно означити смањење броја одељења по многим сеоским основним школама, а што ће са собом повести даље смањење квалитета основног образовања и васпитања у школама у целој држави. А слаб квалитет основног образовања довешће сасвим сигурно и до гашења малих школа јер ће многи родитељи исписивати своју децу из школа у којима њихова деца треба да прате (и овако захтевну) предметну наставу коју ће им у неком комбинованом одељењу од два или три разреда предавати наставник преморен и слуђен компликованом ситуацијом у којој се по први пут у каријери нашао. А да ни не помињемо чињеницу како ће засигурно бити све више наставника који своју норму у пуној мери испуњавају тек кроз рад у 3-4 па и више школа! Који ће бити квалитет њиховог наставног, образовног и васпитног рада, ако ће више времена проводити у колима него за катедром?

И сад се поставља сасвим оправдано питање, која је то држава и које је то друштво које може себи да приушти оволики губитак у броју својих становника, оволики губитак у делу популације који без икакве резерве можемо назвати будућношћу ове државе и овог друштва? А запитајте се, колико тога у једном друштву произилази управо из школства…

Аутор: Јанко Такач, дипл. педагог