Како спавате, господо просветни радници?

22 марта, 2017

Увек сам на страни деце и немојте ми јахати по живцима сада о малим ђаволима који више немају трунку поштовања према ауторитету и који заслужују шамарчине сваки дан, на сваких шест сати, ко антибиотик.

Мајка ми је била просветни радник деценијама. Данас су ми неки њени ђаци пријатељи на Фејсбуку и пуно ми је срце што им је и даље у дивној успомени. Она је много волела децу и увек је говорила како је она оплемењују, подмлађују и чине је бољом. Мислим да им се давала више него што је од њих добијала, али она би ме због овога сада попреко погледала.
С друге стране, у нашој кући је интерна шала био израз “просветарска плата”, јер је она одувек била некако јадна, недовољна, на пример као половина оне коју су добијали људи који су радили по неким предузећима.
Љубав према деци као основа педагогије, и просветарске плате су оно што и дан данас доминира у сваком разговору на тему – зашто се учитељи, наставници, професори више не баве децом онако како наше субјективне родитељске исколачене очи очекују.
Дете ми је ученик већ 10 година. У школу нисам ишла често, а тек сад кад је у гимназији не мислим да тамо треба много да се врзмам. Имам информације које треба да имам, не пада ми на памет да мољакам за оцене. Њему сам рекла да када ми буде плакао због јединице, добиће батине (а никада га нисам тукла и мислим да је то бедна васпитна мера која доказује немоћ родитеља). Одем када приметим проблем, да поставим питање “који проблем с њим имате?” Издржим да будем фина, али углавном успем да изустим оно што мене као родитеља брине.
Брине ме што ми се смешкате, а онда одете на час и вређате децу.
Брине ме што им не дате да уче смислено, већ највише вреднујете напамет, па се чудите што су “као без мозга”.
Брине ме што бирате уџбенике које док читам имам утисак да су написани на свахилију.
Брине ме што се вадите да ништа не смете, а заправо не умете.
Брине ме што им не дајете знање.
Што ствари у којима су најбољи и воле их, временом замрзе због вас, и постају осредњи.
Што тражите поштовање, а не поштујете ви њих.
Знам да су вам родитељи тешки, и мени се од њих повраћа на родитељским састанцима. Знам и да су деца “небаждарена”, псовачи, прелетачи који не умеју да склопе просто проширену. Плате су вам никакве, фрижидери празни, осећате се мизерно и потцењено. Убија вас бирократија.
Господо просветни радници, ви сте бирали чиме ћете се бавити и знали сте у какву кошницу улазите. Нисте сигурно у земљи Србији гајили илузију “Друштва мртвих песника”. Мада би сврха ваше професије требало да буде иста и Џону Китингу, и оном наставнику што за време часа оде у аутомобил да поједе пљескавицу и ангажује једног ученика да док га нема записује оне који праве хаос да би им после дао кеца. Ако не пријави никога – добиће он кеца.
Изабрали сте божански задатак – да надахњујете децу у освајању знања. То је велика одговорност и дубоко се клањам онима који у томе успевају. Има их, у промилима. Ови други би могли да промене посао и пробају да се грчевито изборе за 25.000 динара, са осмочасовним радним временом у некој фирми. Тако знате, господо професори, раде многи у Србији, јер селекција је немилосрдна, а конкуренција фатална. Дајеш најбоље од себе за тих 200 евра и плаче ти се, али дајеш или добијаш отказ. Без много филозофије, без кукања, приче о 20 година потлачености и убијености у појам. То је нама наша борба дала, а деца… Бојим се да су све њихове будуће битке, са оним што им ви нудите – изгубљене.
(Сада очекујем трактат о томе како су родитељи направили неваспитану децу, али њима сам се већ обратила, па ме поштедите).
Ивана Стојанов
Извор: http://noizz.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


17 коментара на "Како спавате, господо просветни радници?

  1. hzbxvxn каже:

    Cemu ovaj tekst? Cemu toliko ponizavanje prosvetnih radnika? Ko ima zamerke treba da ima i neki vid sugestije kako resiti ovaj problem. Za pocetak, problem je i sto roditelji ne dolaze kod nastavnog staresine, strucnih saradnika, tj. ne postoji saradnja. Drugo, vrednosti koje drustvo sada primovise su drugacije, samim tim porediti prosvetarski rad Vase majke i danasnjih prosvetara nema veze. Isto tako, majka koja smatra da nema potrebe da ide u skolu, jer se tamo samo moli za ocene, ne treba da pise ovakve tekstove, jer Vi sami ne cinite dobro u prilog boljem radu skole. Postoje dobri prosvetni radnici, kao i losi. Kao i sto postoje roditelji koji vide njih doprinos drustvu, a postoje i roditelji koji dolaze i pitaju “Koji problem s njim imate?” umesto da dolaze u skolu i pre problema. Danas prosvetari nemaju moc, dok deca imaju, samo zbog roditelja koji stalno krive prosvetu umesto da saradjuju.

    1. Caca каже:

      “Koji problem sa njim imate?” je kljucna recenica u tekstu. Pametnome dosta, a i da nismo pametni svi smo se nagledali i naslusali takvih roditelja. Vec dve godine palim snimanje razgovora na telefonu, znate kako se iznenade i umile svi ti koji dodju sa takvim stavom kad im kazem-sacekajte, molim Vas, samo da upalim diktafon!

    2. Gordana каже:

      Ne znam ko uošte publikuje ovakve članke sa sve uličnim slengo i “jahanjem po živcima”. Glupost, već drugi put objavljen. Mislim da ću da blokiram Zelenu učionicu.

  2. Caca каже:

    Od kada sam odlucila da me nefunkcionalan sistem i bahati roditelji ne nerviraju, i od kada sam prestala da probleme tudje dece resavam i van mog radnog vremena spavam odlicno, hvala na pitanju.

    1. Gricko каже:

      Vi ste zalutli onda… promašili ste profesiju

  3. Dragoljub каже:

    Mogli ste i Vi nas da poštedite Vašeg mišljenja, jer nema veze sa realnošću. NI vi kao osoba niste kompetentni da ocenjujete naš rad.

  4. Zora каже:

    Ljudi, kolege prosvetari, ne razumem zbog čega osećate potrebu da objasnjavate bilo sta i samim tim se pravdate dotičnoj gospođi, kojoj je cilj samo da provocira i time daje sebi na značaju ? Svi znamo ko smo, šta i kako radimo, za koje plate, kakva su deca i roditelji i neke naše kolege neradnici.

    1. Dušica BRKOVIĆ каже:

      A kolege neradnici stvarno vređaju decu, a pedagoga mole da im sastavi određeno odeljenje, decu tajkuna, bogatuna, i onda zmure, na vršnjačko nasilje. Najlakše im je da kažu za manje imucnu decu da su nevaspitana i smotana, bilo takvih ološa i pre trideset godina.

      1. ana каже:

        poštovana Gospođo, mislim da ste Vi pobrkali lončiće.Moj suprug, visokoobrazovan kao i ja koja radim u prosveti, kod privatnika prima 80000 mesečnu platu, Mi nismo neškolovani radnici na proizvodnim mašinama sa čijom platom nas upoređujete.I ne, mi ne mrzimo vašu decu i ne ubijamo ih već to Vi radite praveći od njih nevaspitane i razmažene osobe koje ne mogu da se pomire sa tim da nisu i nama toliko slatki i prepametni kao svojim mama i tatama

  5. Бојан каже:

    Хм…
    И ја у школи имам неколико либерално настројених радних колега, попут аутора овог текста. Међутим, њих нико не доживљава, јер свијет посматрају кроз неке наочале које не одговарају тренутном стању. Осталим колегама праве проблем, јер су им критеријуми јако ниски, тако да их не сматрамо професионалцима, а дјеца их не доживљавају као ауторитете. Једино што имају јесте добра прича, али сам увјерен да систематски уништавају генерације ученика. Штавише, питамо се како су прошли систематски преглед на почетку сваке школске године.
    П.С. И да, на крају да не буде забуне. На мојим часовима је мир, а дјеца су посвећена раду, а ја сам наравно задовољан јер са осмијехом улазим и излазим из школе. Да послушам аутора, вјероватно би ми првог дана спласнуо осмијех.
    Поздрав радницима, а аутору поручујем да се престане бавити демагогијом на рачун свог посла у просвјети!!!

  6. Бојан каже:

    И да, умало да заборавим оно најважније.
    Како “вас” није срамота да на основу мањине оптужујете све наставнике у просвјети. Нисте се оградили у тексту? Зашто? Наравно да нас има свакаквих, и таквих као што сте опписали, али из искуства знам да је у питању мањина, а ви сте себи дали за право да “униформишете” причу. Ја познајем и дружим се са дивним људима који су посвећени свом послу, а ону мањину коју сте можда тачно описали и не доживљавам.

    1. Gricko каже:

      Bravo, odlično ste rekli…. isto je tako i sa decom i njihovim roditeljima. Većina je dobrih đaka (a ne moraju svi biti odlični), pristojnog ponašanja i vaspitanja kao i roditelja ali se veoma često generalizuje u raznim tekstovima i komentarima – sva su deca nevaljala, sva su deca nevaspitana, sva su deca neinteligentna, svu su decu “pojeli skakavci” i svi su roditelji bahati. To nije fer jer nije tačno.

  7. kikinđanka каже:

    Ja sam eto roditelj deteta drugog razreda osnovne.Sa učiteljicom mogu da razgovaram utorkom,ali kada dođem ona je zauzeta nekim svojim poslovima i jako žuri.Kad vrdanja više nema ospe paljbu kako dolazimo stalno i ne treba tako često,a ako nas nema mesec dana onda smo nemarni.Knjige su za učenje kod kuće,zadaci iz knjige takođe.Na pitanje šta radite na času dobijam odgovor,danas smo pevali ili crtali.Znači dete se obrazuje kući.Štajkujete i to je ok.Da ja imam platu 500 e a ne 200e i tada bih štrajkovala zvuci šta možeš.Imate godišnje odmore (mada više nego što treba),ali rekoh treba tako.Ako vam ne daju veće plate,gospodo prosvetari,volela bih da se udruže roditelji pa vam bar daju dršku od lopate.ILI DA VAS BIJU ILI DA RADITE.Birajte sami.S toga,nisam razumela sve te bahate roditelje ,ali sad dajem podršku ovom tekstu.I nemojte molim vas vi ste učili školu a radite za siću,jer ta sića je ono za šta vi niste radili,a školu ste hteli da učite

    1. Rajs каже:

      Прије свега, ти треба да се мјериш према учитељици, а не она према теби, што се тиче информација за родитеље. Па откуд ти само идеја да она мора за сваког од вас да нађе посебан термин. Јесте ли ви добро, јел све у реду са вама? То да ли би ти штрајковала, остави за себе, јер ниси у мојој кожи, а с обзиром на рјечник и позивање “да нас бију”, ја подршку ипак дајем учитељици!!!

    2. Uciteljica каже:

      Koja to uciteljica samo crta,boji a roditelji rade zadatke kod kuce?To nije istina sigurno,a da dolazite kad vi hocete i ne postujete nase vreme je tacno.Godisnje odmore cak imamo i manje nego svi koji rade u drzavnim institucijama i koji mogu da koriste kad hoce a mi samo kada su lezovanja papreno skupa.

  8. Natasa каже:

    I ja sam majka i posecujem holandske nastavnike kad imam potrebu. Najlakse mi je na preseku trimestra. Tada dobijemo `svega` 8 minuta na raspoleganju i zaista ako znate sta vas muci to je sasvim dovoljno vreme da se poprica o problemu pod uslovom da je tu pored vas i vase dete, najbolje je kad se prica u 8 ociju. Mnogo je bolje kad znate koliko vremena imate na raspolaganju, onda se i pripremite da budete jasni i precizni. U tom slucaju da je problem na putu da se resi mozete vec reci nakon dve nedelje. Meni uopste nije jasno kako su to u Srbiji za sve krivi nastavnici i programi….a svi zele `sve petice`. Pa da li mislite da bi to bilo moguce u sistemu koji forsira logicko razmisljanje i redeniranje i gde imate stotinu nijansi ocenjivanja.

    1. Рајс каже:

      Браво. Управо због таквог начина размишљања, гдје су сви криви осим родитеља, дошли смо у безизлазну ситуацију. Можда боље и нисмо заслужили.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама