„Ево ти, знам да пушиш”, мој отац ми пружа 2 пакле америчког L&М-а.
„Али не пушим”, кажем ја (14 година).
„Ма ‘ајде, молим те…”
Узела сам пакле у руке и ништа ми није било јасно. Никад нисам ни запалила цигарету.
То вече сам изнела једну кутију да поделим са оних пар другарица које су већ пушиле. Довукла сам другове кући само да би им мој отац потврдио то што ми они нису веровали – он зна да ја пушим и дао ми је цигаре!
Ускоро су после нас и моји другови пропушили.
Мој отац је урадио одличну ствар: пробала сам оно лоше у кући, не кријући се од родитеља. И није ми се свидело, па сам цигарете углавном разделила.
Али тај распуст смо нас неколико биле најјаче рибе на базену са запаљеним цигаретама. У старкама. Причале сленгом и мислиле да се проводимо много боље од наших матораца који нису чак ни покушавали да импресионирају било кога око себе! Изгледале смо тако кул пред другима.
За децу и младе вршњачко прихватање је непроцењиво
Већ у обданишту група вршњака диктира правила. Са само 4 године можете да будете јадник ако немате хаљину са шљокицама или бејблејд.
А дете жуди да га други воле, наравно да ће хтети да импресионира другу децу.
Вршњачка група је незаменљива – она припрема децу за живот одраслих. У њој дете учи како да комуницира и понаша се како група каже. Ту учи да сарађује и да се такмичи. Да реши сукоб. У њој дете спознаје где је његово место у друштву. Стога, самопоуздање детета, емоционални и социјални развој зависе од његових односа са децом истог узраста.
Шта утиче на прихватање вршњака?
Колико смо друштвени зависи од гена, али и од окружења:
Родитељи не треба да буду ни престроги, ни превише попустљиви.
Интеракције детета са другима треба да су разнолике и јаке: унутар породице, у школи, на спорту, на игралишту, итд. Што више добрих веза дете има у различитим срединама, то је оно боље прихваћено.
Које особине имају популарна деца?
Она разумеју понашање друге деце – имају саосећање.
Знају да адекватно одговоре на друштвену ситуацију – да зову другу децу по имену, одржавају контакт очима и додирују их да привуку пажњу.
Добро умеју да објасне шта раде и осећају.
Флексибилна су са другом децом – чак и када хоће да промене ток догађаја у групи, деца коју вршњаци воле се подређују групи и слушају друге.
Како вршњачко прихватање утиче на каснији живот
Ако су вас вршњаци прихватали у детињству, срећнији сте и успешнији као одрастао човек. Може да звучи чудно за балканске услове, али вршњаци одбацују децу која су агресивна.
Деца која су популарна имају мање проблема касније у школовању, а тинејџери који су прихваћени у друштву се лакше прилагођавају својој средини кад одрасту, наводи амерички сајт
Енциклопедија раног дечијег развоја.
Други амерички сајт, Здравље деце, тврди да деца коју вршњаци прихватају пре свега знају да добро комуницирају. Таква деца могу бити или асертивна или стидљива. са друге стране, деца коју вршњаци одбацују су или превише агресивна (антисоцијално понашање) или превише повучена (депресивно понашање):
“Деца са антисоцијалним понашањем прекидају људе, доминатна су над другом децом или их нападају вербално или физички. Депресивна или повучена деца могу да буду претерано резервисана, послушна, анксиозна и инхибирана.”
Деца која су популарна су најчешће дружељубива и имају спортски дух – она једноставно воле да се такмиче са другима.
Шта са децом која не могу да буду део групе?
Ако је дете на било који начин различито у односу на осталу децу у групи, оно може да буде несигурно – ако припада другој раси, култури или има неку физичку или менталну сметњу. Тада родитељи и наставници треба да пруже додатну подршку оваквом детету.
Наставници могу да ураде следеће:
- да дају детету важну улогу у играма са замишљеним улогама,
- да наглашавају дететове таленте како би се оно мање поредило са другима на негативан начин,
- да хвале сваки дететов труд, што ће му помоћи да напредује у друштвеном понашању.
Родитељи могу да утеше своје дете овако:
- Причајте и запишите посебне таленте које има ваше дете,
- Причајте о томе зашто је лепо бити онакав какав јеси. За инспирацију нађите познате узоре који се разликују од других људи (као што је певачица Пинк својој ћерки направила презентацију са великим именима који су били необични у односу на друге људе),
- Објасните му: „Нећеш бити срећнији ако се мењаш да би задивио неког другог”,
- Реците свом детету: „Деца те задиркују зато што не могу да разумеју да постоји неко другачији од њих“,
- Охрабрите га: „Буди веран себи и буди добра особа. Тешко је, али на овај начин ћеш постати најбољи што можеш да будеш.“ (извор – амерички сајт „Инспириши моју децу“)
Такође, треба учити сву децу да не реагују лоше на дете која је другачије. Када вршњаци одбаце дете, оно се осећа усамљено. Вршњачко одбацивање може да доведе до каснијег напуштања школе, злоупотребе дрога и проблема са менталним здрављем.
Сви волимо да нас хвале и да нам потврде да смо добри. Пружите детету прилику да се развије у различитим окружењима – подстакните га да комуницира. Причајте са њим о томе шта му се десило – тако ћете му помоћи да обради своја искуства. Дајте му подршку како би постало отпорније и израсло у стабилног човека. Обрађујте са њиме негативна осећања. Дајте му простора да развије своје таленте. Са оваквим практичним знањем човек је задовољнији него када прави профит. Свет је пун богатих несрећних људи. Они најсрећнији живе без много пара на Тибету.
Аутор: Мариа Милојковић – аутор дечије књиге „Један обичан кос – Прича о одрастању“