„Evo ti, znam da pušiš”, moj otac mi pruža 2 pakle američkog L&M-a.
„Ali ne pušim”, kažem ja (14 godina).
„Ma ‘ajde, molim te…”
Uzela sam pakle u ruke i ništa mi nije bilo jasno. Nikad nisam ni zapalila cigaretu.
To veče sam iznela jednu kutiju da podelim sa onih par drugarica koje su već pušile. Dovukla sam drugove kući samo da bi im moj otac potvrdio to što mi oni nisu verovali – on zna da ja pušim i dao mi je cigare!
Uskoro su posle nas i moji drugovi propušili.
Moj otac je uradio odličnu stvar: probala sam ono loše u kući, ne krijući se od roditelja. I nije mi se svidelo, pa sam cigarete uglavnom razdelila.
Ali taj raspust smo nas nekoliko bile najjače ribe na bazenu sa zapaljenim cigaretama. U starkama. Pričale slengom i mislile da se provodimo mnogo bolje od naših matoraca koji nisu čak ni pokušavali da impresioniraju bilo koga oko sebe! Izgledale smo tako kul pred drugima.
Za decu i mlade vršnjačko prihvatanje je neprocenjivo
Već u obdaništu grupa vršnjaka diktira pravila. Sa samo 4 godine možete da budete jadnik ako nemate haljinu sa šljokicama ili bejblejd.
A dete žudi da ga drugi vole, naravno da će hteti da impresionira drugu decu.
Vršnjačka grupa je nezamenljiva – ona priprema decu za život odraslih. U njoj dete uči kako da komunicira i ponaša se kako grupa kaže. Tu uči da sarađuje i da se takmiči. Da reši sukob. U njoj dete spoznaje gde je njegovo mesto u društvu. Stoga, samopouzdanje deteta, emocionalni i socijalni razvoj zavise od njegovih odnosa sa decom istog uzrasta.
Šta utiče na prihvatanje vršnjaka?
Koliko smo društveni zavisi od gena, ali i od okruženja:
Roditelji ne treba da budu ni prestrogi, ni previše popustljivi.
Interakcije deteta sa drugima treba da su raznolike i jake: unutar porodice, u školi, na sportu, na igralištu, itd. Što više dobrih veza dete ima u različitim sredinama, to je ono bolje prihvaćeno.
Koje osobine imaju popularna deca?
Ona razumeju ponašanje druge dece – imaju saosećanje.
Znaju da adekvatno odgovore na društvenu situaciju – da zovu drugu decu po imenu, održavaju kontakt očima i dodiruju ih da privuku pažnju.
Dobro umeju da objasne šta rade i osećaju.
Fleksibilna su sa drugom decom – čak i kada hoće da promene tok događaja u grupi, deca koju vršnjaci vole se podređuju grupi i slušaju druge.
Kako vršnjačko prihvatanje utiče na kasniji život
Ako su vas vršnjaci prihvatali u detinjstvu, srećniji ste i uspešniji kao odrastao čovek. Može da zvuči čudno za balkanske uslove, ali vršnjaci odbacuju decu koja su agresivna.
Deca koja su popularna imaju manje problema kasnije u školovanju, a tinejdžeri koji su prihvaćeni u društvu se lakše prilagođavaju svojoj sredini kad odrastu, navodi američki sajt
Enciklopedija ranog dečijeg razvoja.
Drugi američki sajt, Zdravlje dece, tvrdi da deca koju vršnjaci prihvataju pre svega znaju da dobro komuniciraju. Takva deca mogu biti ili asertivna ili stidljiva. sa druge strane, deca koju vršnjaci odbacuju su ili previše agresivna (antisocijalno ponašanje) ili previše povučena (depresivno ponašanje):
“Deca sa antisocijalnim ponašanjem prekidaju ljude, dominatna su nad drugom decom ili ih napadaju verbalno ili fizički. Depresivna ili povučena deca mogu da budu preterano rezervisana, poslušna, anksiozna i inhibirana.”
Deca koja su popularna su najčešće druželjubiva i imaju sportski duh – ona jednostavno vole da se takmiče sa drugima.
Šta sa decom koja ne mogu da budu deo grupe?
Ako je dete na bilo koji način različito u odnosu na ostalu decu u grupi, ono može da bude nesigurno – ako pripada drugoj rasi, kulturi ili ima neku fizičku ili mentalnu smetnju. Tada roditelji i nastavnici treba da pruže dodatnu podršku ovakvom detetu.
Nastavnici mogu da urade sledeće:
- da daju detetu važnu ulogu u igrama sa zamišljenim ulogama,
- da naglašavaju detetove talente kako bi se ono manje poredilo sa drugima na negativan način,
- da hvale svaki detetov trud, što će mu pomoći da napreduje u društvenom ponašanju.
Roditelji mogu da uteše svoje dete ovako:
- Pričajte i zapišite posebne talente koje ima vaše dete,
- Pričajte o tome zašto je lepo biti onakav kakav jesi. Za inspiraciju nađite poznate uzore koji se razlikuju od drugih ljudi (kao što je pevačica Pink svojoj ćerki napravila prezentaciju sa velikim imenima koji su bili neobični u odnosu na druge ljude),
- Objasnite mu: „Nećeš biti srećniji ako se menjaš da bi zadivio nekog drugog”,
- Recite svom detetu: „Deca te zadirkuju zato što ne mogu da razumeju da postoji neko drugačiji od njih“,
- Ohrabrite ga: „Budi veran sebi i budi dobra osoba. Teško je, ali na ovaj način ćeš postati najbolji što možeš da budeš.“ (izvor – američki sajt „Inspiriši moju decu“)
Takođe, treba učiti svu decu da ne reaguju loše na dete koja je drugačije. Kada vršnjaci odbace dete, ono se oseća usamljeno. Vršnjačko odbacivanje može da dovede do kasnijeg napuštanja škole, zloupotrebe droga i problema sa mentalnim zdravljem.
Svi volimo da nas hvale i da nam potvrde da smo dobri. Pružite detetu priliku da se razvije u različitim okruženjima – podstaknite ga da komunicira. Pričajte sa njim o tome šta mu se desilo – tako ćete mu pomoći da obradi svoja iskustva. Dajte mu podršku kako bi postalo otpornije i izraslo u stabilnog čoveka. Obrađujte sa njime negativna osećanja. Dajte mu prostora da razvije svoje talente. Sa ovakvim praktičnim znanjem čovek je zadovoljniji nego kada pravi profit. Svet je pun bogatih nesrećnih ljudi. Oni najsrećniji žive bez mnogo para na Tibetu.
Autor: Maria Milojković – autor dečije knjige „Jedan običan kos – Priča o odrastanju“