Шта треба рећи детету уместо “немој да плачеш”

фебруар 20, 2019

Није лако видети властито дете како плаче, поготово ако у том тренутку нисте сигурни како му помоћи. Прочитај неколико савета којима ћеш помоћи деци да лакше изражавају своја осећања

Родитељи су биолошки програмирани да се одазову на плач своје деце, а када их угледају како се растапају у сузама, то може покренути лавину широког спектра емоција. Исто тако, често је тешко разумети зашто су се деца узнемирила, је ли то био можда ударац у главу, огреботина на колену или нешто треће. Јеси ли се икад питала: „Шта ако сваки пут када моје дете плаче или има испаде беса, оно заправо ради нешто врло вредно?“

Стручњак за родитељство, саветница за дојење и бабица Рома Кити Норис тврди: „Не ценимо довољно сузе својих малишана јер они заправо користе свој урођени систем за опоравак. Када смо повређени, физички или емоционално, уместо да то држимо у себи, помажу нам плач, смех и бес као механизми помоћу којих избацујемо негативне емоције.“
Данас људи све ређе на тај начин изражавају своје емоције јер нам је пуно пута одмалена речено „Немој плакати!“, а за разлику од одраслих, деца још увек нису изгубила свој систем за опоравак.

„Активним охрабривањем своје деце да плачу када им је то потребно, помоћи ћемо им да се реше болних емоција, а након тога осећаће се и повезанијима с нама, својим родитељима. Начин на који слушамо може довести до тога да се наше дете у потпуности затвори и уопште не изражава своја осећања или им може помоћи да потпуније осећају баш сваку своју емоцију.“, детаљније објашњава Рома.

Следеће реченице могу помоћи у успешнијем слушању свог детета:
1. Овде сам за тебе…
2. Видим колико си узнемирен/а…
3. Жао ми је што ти је тешко, љубави…
4. Остаћу с тобом док си узрујан/а…
5. Не идем никуда…
6. На сигурном си…
7. Не постоји ништа важније од тога да сам с тобом сад…
8. Жао ми је… што си изгубио најдражег медведића/најбољег пријатеља… што ти је сладолед пао на под…
9. Слушам те, душо…
10. Неће бити овако заувек…
Исто тако, било би добро избегавати изразе етикетирања и не одвлачити њихову пажњу од њихових осећања. Стога не би требали одмах поправљати ствари или ситуације за своју децу, нудити им награде, нити им претити. Ућуткавање и посрамљивање детета и његових осећања, такође могу имати негативне последице.

Приредила А.Ц.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама