Каква су то високо захтевна деца и како их васпитавати?

21 новембра, 2016

Могу слободно рећи да је још код порођаја мој син показао свој чврст став. Природним путем сам се отворила за 2-3 сата и изгледало је да ће то бити најбржи порођај у историји. Међутим, у фази транзиције када беба само треба да се спусти па да изађе, која обично траје по пола сата, ми смо остали заглављени неких 7-8 сати. Сад ће, ево га, спустио се. А не, вратио се. Ипак још неће. Да, био је велика беба, и да, водењак ми није био у целости пробушен до пред крај, али он је на крају ипак изашао природним путем, без икакве интервенције, вероватно онда када је сам одлучио.

Грчеви (или шта је то већ у тим првим данима) њему нису трајали пар дана или две недеље. Код њега су трајали три месеца. Бесомучно вечерње вриштање ком нису помагали ни ношење, аспиратор, кожа о кожу контакт, капи, термофор.

Спавање? Уф, и после две године још увек не могу рећи да смо то решили. Преспава он понекад целу ноћ, чисто да нам покаже да може, али углавном воли и даље да се буди.

Дојење је био изнадпросечан пакао првих пар недеља. Вриштање на сики и навлачење на флашицу је у нашем случају било у року од одмах. Сва срећа да сам ја имала праве информације, лавовску снагу и веру да ја имам довољно млека за своју бебу, и била сам упорнија од њега и од свих око мене који су били сумњичави, па смо пребродили све препреке, те дојимо ево већ две године.

Високо захтевна деца су изазов за васпитање

Неко ће рећи да су тврдоглава, неко својеглава, инатна, пркосна. Како год их назвали, једно је сигурно – знају да буду баш тешка за васпитавање. Мој син није покоран и врло често и објашњавања и рационализације код њега уопште не пију воду. Велики број савета за васпитавање које чујем од других мама или прочитам у силним групама код њега једноставно не пролазе. И онда и поред тога што из малог мозга вадим идеје како да успоставим неке границе код њега, ја изнова морам да се борим и са оним класичним родитељским изазовима:

Деца се разликују.
Његово испробавање граница није резултат твоје родитељске некомпетентности.
Проћи ће! Успећете и у овоме!

Изгурам после пар сати/неколико дана, али баш је тешко. Искрено, мени је у васпитавању оваквог сина пуно помогло сазнање да постоји дефиниција такве деце – “високо захтевна деца”. То је са собом носило и поруку “Ниси сама! Има их још таквих!”, што у родитељству увек помаже.

Каква су то високо захтевна деца?

Оваква деца имају неке заједничке карактеристике. Оне нису ни добре ни лоше, већ су једноставно неке особине које их разликују од оне деце која су мирнија и послушнија.

Њихова осећања су јака и изражена. Није то безобразлук, већ је то буквално преплављеност прејаким осећањима са којима они често не знају шта ће. Наша улога је ту јако битна, како бисмо их научили да освесте и каналишу своје емоције на прави начин.

Ова деца не желе нешто, она то ЗАХТЕВАЈУ. Сад и овде, стално, често, са гласним и упорним негодовањем уколико то не добију. Кад су бебе оне ће бити најгласније и чиниће се да стално плачу, и то тако да се цела зграда ори. Кад мало порасту код њих неће палити одвраћање пажње или објашњавање да “то нешто није у реду или да је боље нешто друго”. Ово не треба изједначавати са њиховим безобразлуком или “размаженошћу”, јер то није то.

То су високо сензитивна деца. Осетљива су на све не, не само на реакције других људи. Док су мали, ова деца имају лак сан. У периоду после првог рођендана имао је баш бурне изливе емоција, када га је и најмањи повод у тренуцима исцрпљености знао узнемирити до те мере да је понекад вриштао, ударао и плакао и до пола сата.

Непредвидиви су. Заборавите на колико толико узлазну путању неког напретка. Ако је данас неколико пута сам сео на ношу и све ту обавио, немојте се изненадити ако следећа три дана ниједном то не уради. Ако две ноћи преспава целе, немојте се за џабе надати – наредне две недеље ће се будити на 1х.

Хиперактивни су и енергични. Овде не мислим на хиперактивност у дијагностичком смислу, већ на генерално висок степен побуђености њиховог ума и тела. Неуморни су, све их интересује.

Оно што је заједничко за сву високо захтевну децу је да је са њима све интензивно и често веома исцрпљујуће.

Међутим, постоји и пуно позитивних аспеката код овакве деце, који чине базу за стварање једне веома занимљиве и богате личности.

Високо захтевна деца су често веома самостална, баш због тог свог става који имају још од првих пар месеци.

Шармантни су, неко кога већина људи примети и воли. Васпитачица је једном рекла за мог сина: “Ајој, како одмах код сваког уме да нађе праву жицу”. Он зна тачно како да те погледа, кад да те чврсто загрли и пољуби, да у тренутку све заборавиш и желиш да га поједеш од силине љубави коју осетиш.

Њихова неуморност и знатижеља после могу прећи у високу креативност и продуктивност.

Велики број успешних људи су били хиперактивни кад су били мали.

Њихова висока захтевост према родитељима касније може да се преточи у посвећеност и максимално искоришћавање знања и вештина наставника, шефова и других људи од којих могу учити.

Њихова преплављеност и висока сензитивност значи да нису дистанцирани од других људи и да су “укључени у свет око себе”. Ова деца често врло брзо развију емпатију према другима, баш због те своје укључености и преосетљивости на стимулусе, па и на осећања и понашања других људи.

Са њима никад није досадно. Колико пута ћете само осетити испуњеност и потпуност.

Они често појачано воле да се мазе, љубе и гоџе. Има ли ичег лепшег од тога?

Како изаћи на крај са изазовима у васпитању овакве деце?

Ја још увек учим, али ово су ствари које сам до сада закључила:

Стрпљење, стрпљење, стрпљење. Као што сам претходно споменула, код ове деце врло често неће упалити већина метода које примењују људи око вас. Бићете често у ситуацији да викнете или да помислите како би можда требало да постанете родитељ који ће га шопити по гузи. Немојте! Издржаћете и овај изазов, као што сте и све претходне.

Прилагодите се. Мислим да је ово процес који траје током целог васпитања. “Пратите њихове потребе” је савет који не представља својеврстан циљ, јер га никад нећемо у потпуности достићи. Увек ће ту бити нека нова фаза у којој ћемо опет из почетка радити на оном “Ок, он се неће понашати онако како бих ја волела, него онако како он жели.” Ваше је да се томе прилагодите и да га додатно усмерите.

Испробавајте своју креативност. Ово иде у пакету са оним стрпљењем. Оваква деца брзо изгустирају игре, играчке и врло брзо изнова захтевају вашу пажњу. Зато је добро да у рукаву имате увек нове идеје и активности које му можете понудити.

Будите спремни за пуно акције. Воле да се носају, да се чешкају, мазе, гњаве. Изнова, често, стално. Неретко им ни то ношење није довољно, већ хоће да их љуљушкате, бацате, вртите. И шта ви друго да радите, него да им одговорите на те потребе. Проћи ће и тај период па ћете их молити да дођу барем на један пољубац.

Имајте резервни план и искористите помоћ. Иако је основни савет да им се треба прилагодити и пратити њихове потребе, код великих ствари попут учења навика спавања, вртића, ноше и сл. је добро имати неку основну стратегију. То ће пре свега значити вашем самопоуздању, јер ће и тако бити пуно успона и падова, па ћете барем имати основне смернице у рукаву. И искористите све бака сервисе, свекрве, сестре. Исцрпљујуће је васпитавати децу генерално, а нарочито овакву. Треба вам ресетовање с времена на време, допустите га себи уколико добијете прилику.

Др Сирс је педијатар који је пуно писао о високо захтевној деци. Рекао је следеће:

Ум високозахтевне деце је као тркачки аутомобил, а тело је као напета струна

Рекао је и да не треба да очекујемо да се наше такво дете понаша као “нормално”, просечно дете, нити би требало да покушавамо да његове потребе прилагодимо оним потребама које се очекују за просек његовог календарског узраста. Прихватите ваше дете као такво и урадите све што можете да изађете у сусрет његовим индивидуалним потребама. Једном ће вам то стоструко вратити.

Извор: aleksandrabirta.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама