Kakvo će biti “rano učenje” u predškolskim ustanovama

februar 5, 2017

Ministar Šarčević: Deca treba da uče kroz igru
Uvođenje “rane pismenosti” u predškolske ustanove ne znači da će vaspitači decu od tri godine terati da uče da čitaju i pišu. Naprotiv. Oni treba da uče kroz igru, ali programi na osnovu kojih će to da rade treba da budu bolji. Sada nisu sve ustanove jednakog kvaliteta, ne rade svi isto i zato moramo novim zakonom i kurikulumom za predškolsko obrazovanje i vaspitanje da uvedemo nove standarde.
Ovako ministar prosvete Mladen Šarčević, za “Novosti”, objašnjava zbog čega je važna “rana pismenost” i kakve novine će biti pripremljene za decu u vrtićima. Ministar naglašava da su iskustva iz drugih država, poput Holandije, Nemačke i azijskih zemalja, pokazala da deca već s tri godine počinju uspešno da uče strani jezik.
– Mnoga istraživanja po­ka­zala su da deca koja u ranom detinjstvu počnu da uče kasnije budu uspešnija u školi – objašnjava ministar Šarčević.
Da je učenje u vrtiću važno, ali samo kroz igru i u meri u kojoj to odgovara deci – potvrđuje i Jasna Vukliš, direktorka Predškolske ustanove “Dečji dani”. Ona kaže da i kada se igraju, peru ruke ili crtaju, deca u vrtiću uče.
– Deca su u ranom periodu odrastanja najviše u mogućnosti da saznaju i usvoje nova znanja i zato je važno da pratimo zainteresovanost svakog deteta i radimo s njim – objašnjava Jasna Vukliš. – Tek u predškolskom uzrastu deca uče da čitaju i pišu, ali mnoga su i znatno ranije zainteresovana. Kada dete već sa četiri godine pita za slova, kako se nešto piše, vaspitač će mu pružiti informaciju. Ako ga to ne interesuje, niko ga neće pritiskati. Slova učimo kao grafičke simbole, crtamo ih, pa će jedno dete “A” zapamtiti kao merdevine, a drugo će znati da je to slovo.

PIŠU SAMO AKO ŽELE
Mnogi stručnjaci za obrazovanje lome koplja oko toga da li deca treba rano da nauče da čitaju i pišu. Dr Dragica Pavlović Babić kaže da vaspitači samo decu koja pokazuju interesovanje treba da uče da čitaju i pišu. Oni koje to ne interesuje naučiće u predškoskom uzrastu.

Naša sagovornica objašnjava da je sve što se dešava u vrtiću ozbiljno osmišljeno, pa i kada crtaju, igraju se kockama, oni uče oblike, boje, brojeve… Sa tri godine uče igrajući se glinom i testom, potom slikaju šakom, prstima, na platnu i papiru, a tek potom debelim olovkama i flomasterima. Pravo opismenjavanje počinje tek u predškolskom uzrastu.
Osim obrazovanja, boravak u vrtiću, objašnjava dr Dragica Pavlović Babić iz Instituta za pedagoška istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, ima i važnu socijalnu dimenziju. Deca se adaptiraju na život u kolektivu i na saradnju sa vršnjacima.
– Rano učenje donosi višestruku korist – napominje dr Pavlović Babić. – Decu priprema za kasnije usvajanje znanja, za razvijanje elementarne pismenosti. Mnoga istraživanja pokazala su da uvođenje u svet obrazovanja na predškolskom nivou kasnije obezbeđuje i lakše savlađivanje školskih zahteva, duže školovanje, bolje poslove… I rezultati poslednjeg međunarodnog TIMSS istraživanja pokazali su da ako je dete bilo uključeno u rano učenje i što je to duže trajalo, ostvarilo je bolje rezultate na testu. A posebno je važno uključivanje dece iz osetljivih kategorija društva, iz seoskih i siromašnih sredina, romske dece…
Upravo je obuhvat dece iz ruralnih sredina i osetljivih grupa najveći problem predškolskog obrazovanja u Srbiji. Nešto više od 40 odsto dece uzrasta do sedam godina ide u obdanište. U Beogradu i Novom Sadu obuhvat je gotovo 90 odsto, a u nekim sredinama to je manje od deset odsto. Plan države je, prema najavama ministra Šarčevića, da se obuhvat udvostruči. To predviđa i Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine, kako bi Srbija dostigla evropski nivo.
Poslednje istraživanje Unicefa pokazalo je da u Srbiji svega osam odsto romskih mališana, 22 odsto siromašne i 28 odsto dece sa sela ide u vrtić. Kod kuće najviše odrastaju deca u siromašnijim krajevima – na istoku i jugu Srbije, dok najviše dece u vrtić ide u Beogradu i Vojvodini.
Kako bi rešilo ove probleme i više od 80 odsto dece odvelo u vrtiće, Ministarstvo prosvete najavilo je da će 50 miliona evra biti uloženo u mrežu predškoskih ustanova – na gradnju, opremu, obuke i propise.
ČAJETINA KAO PRIMER
– OPŠTINA Čajetina dobar je primer kako može da se poveća obuhvat seoske dece u vrtićima – naglašava dr Pavlović Babić. – Tamo je predškolska ustanova, uz pomoć lokalne samouprave, obezbedila prevoz za decu iz udaljenih sela, a orijentisani su i ka otvaranju seoskih vrtića u već postojećim školskim objektima, u kojima ima mesta.
 
Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Kakvo će biti “rano učenje” u predškolskim ustanovama

  1. Nadežda kaže:

    Slažem se sa ministrom i ovakvim načinom razmišljanja.

  2. Maja kaže:

    Sta ce nasa deca koja nisu primljena u vrtic jer nema mrsta?

  3. Maja kaže:

    Gluposti!! Kod nas u vrticima jedva imaju za papire i flomastere,roditelji donose olovke,gumice,vaspitaci od svojih para kupuju boje a da ne govorim o radnim listovima koji su i vise nego jadni i bezvredni. Onaj ko ih je pisao nema pojma o predskolstvu!!!!

  4. Marija kaže:

    Ništa novo. Većina vaspitačica to već radi sa decom u tom uzrastu. A to da će ministar prosvete učiniti sve da proširi broj predškolskih ustanova zbog siromašnih slojeva društva na istoku i jugu Srbije, i zbog određenog procenta neobrazovanih Cigana, čista je laž.Lažljiva predizborna kampanja. Zatvaraju nam se škole,a on će sad da otvara predškolske ustanove. Ma dajte, molim vas!

  5. Malena kaže:

    A da li je naučno istraženo da samo u Srbiji ovakvi mogu biti Ministri prosvete ? Kada SVA deca budu obuhvaćena ,i upisana u vrtiće, onda možemo pričati o ovome, a do tada _ predizborni EPP, bez i jedne relevantne činjenice za Srbistan !

  6. Oke kaže:

    Uvesti decu što pre u sistem,i što pre od njih napraviti korisne idiote. Sigurno nam ova država i ovaj sistem ne misle dobro, pa tako ništa dobro neće ni uraditi za nas. Ovo je prilagođavanje zahtevima stranaca, i prihvatanje evropskih zakona koji su se svi do jednog do sada pokazali kao ubitačni.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama