Prvobitni rimski kalendar imao je deset meseci i 304 dana. Prvi mesec u godini bio je mart.
Julijanski kalendar nastao je 45. godine pre nove ere. Uz pomoć čuvenog egipatskog astronoma tog doba Sosigena, Gaj Julije Cezar je odredio da neparni meseci u godini imaju po 31, parni po 30 dana, osim februara koji bi u prostoj godini imao 29, a u prestupnoj 30 dana.
Prvi rimski car Oktavijan Avgust želeo je da se Sextilis (šesti mesec u prvobitnom kalendaru) nazove po njemu jer je u tom mesecu imao najviše pobeda u mnogobrojnim ratovima. Zbog sujete, nije želeo da mesec nazvan po Juliju Cezaru ima dan više. Problem je rešen tako što je Senat odlučio da se februaru oduzme jedan dan i doda avgustu. Da ne bi tri uzastopna meseca imala po 31 dan, iz septembra je jedan dan prebačen u oktobar, a jedan iz novembra u decembar.
Januar je dobio naziv po Janusu, rimskom bogu – zaštitniku kapija i pragova. Janus je imao dva lica – jedno zagledano u prošlost i drugo zagledano u budućnost.
Februar je bio mesec pročišćenja, na latinskom februa – čistiti.
Mart je nazvan po rimskom bogu rata Marsu jer je primećeno da se najveći broj sukoba i ratova dešavao tokom ovog meseca. (Nažalost, svedoci smo da je tako i u novijoj istoriji).
April – od latinske reči aperio – otvoriti se; rascvetati.
Maj – po rimskoj boginji proleća Maji koja je nadgledala rast biljaka.
Jun – po rimskoj boginji Junoni – zaštitnici venčanja i žena, ili po reči juvenus – mladi ljudi.
Jul – u čast Julija Cezara (100- 44. pre nove ere).
Avgust – u čast Avgusta Oktavijana (63-14. pre nove ere).
Septembar – po broju sedam na latinskom – sette.
Oktobar – po broju osam – octo.
Novembar – po broju devet – novem.
Decembar – po broju deset – decem.
Kao što možemo da pretpostavimo nazivi poslednja četiri meseca, imaju veze sa činjenicom da su oni, prvobitno, bili VII, VIII, IX i X mesec u godini.
Mnogi indoevropski jezici koriste ove nazive, sa malim varijacijama u izgovoru zbog drugačije fonetike koju svaki jezik ima.
Važno je ne zaboraviti da su Sloveni imali svoje nazive meseca i svaki od njih je dobio ime po pojavama koje su se dešavale tokom godine. Stari nazivi meseci bili su u upotrebi u Srbiji sve do kraja 19. veka:
Koložeg – potiče od reči kolo i žeg koji je bio sinonim za Sunce. Oslikava buđenje i jačanje Sunca. Nova godina je dočekivana simbolično uz paljenje kolskih točkova obmotanim slamom.
Sečko – mesec u kome se zbog , još uvek hladnog vremena, seku drva
Derikoža – najveći strah od smrti zabeležen je baš u mesecu u kome se sreću zima i proleće. Verovalo se i da je pogodan za dranje i štavljenje kože jer su ljudi, zbog nestašice hrane, ubijali životinje u ovo doba godine.
Lažitrava – po rastu trave koja povremeno može biti prekrivena snegom
Cvetanj – po cvetanju biljaka i drveća
Trešnjar – po sazrevanju prvih trešanja
Žetvar – vreme prvih žetvi
Gumnik – po gumnu, malom platou koji je ograđen kamenom, na kome se vršilo žito i oko koga su se ljudi okupljali radi druženja
Grozdober – vreme za berbu grožđa
Šumopad – vreme kada lišće žuti i opada
Studen – zbog hladnog vremena i najave predstojeće zime
Koledar – vreme za obredne radnje i rituale za doček Nove godine
Slovenski nazivi meseca u godini zadržali su se u češkom, poljskom, ukrajinskom i hrvatskom jeziku.
Priredila: Marina Raičević