“Родитељи су ме тукли док сам био дете и немам због тога никакве трауме.” рече човек кога је бившa партнерка пријавила за насиље.
“Кажњавали су ме кад сам био дете и добро сам, ништа ми не фали.” рече човек који сваки пут када направи грешку о себи мисли и говори лоше као облик самокажњавања.
“Када бих постала хировита као мала, тата би ме закључавао у собу да учим сама. Зато сам данас то што јесам‚” рече жена која пати од анксиозности и не разуме зашто се толико плаши да буде у малим просторима.
“Када бих имала нападе беса, родитељи би ми говорили да ће ме оставити или да ће ме дати странцу. Сад ми је то смешно, па сигурно да немам због тога последице.” рече жена која стално моли за љубав и опрашта неверства само да се не би осетила напуштено.
“Било је довољно да ме родитељи погледају и знао сам колико је сати. Зато сам сада човек!” рече жена која не може да успостави контакт очима са ауторитативним особама без да се осети посрамљено.
“Као мали добијао сам батине каишем и данас сам добар човек‚ успешан и вредан.” рече човек кога су комшије пријавиле полицији због пијанства и викања на жену.
“Моји родитељи су ме терали да учим оно што може да донесе добру зараду и хвала им на томе.” рече човек који сања о викенду читаве недеље јер је очајан због тога што сваки дан ради посао који није оно што је он желео.
“Када сам била мала, терали су ме да седим мирна све док не поједем сву храну из тањира, а чак су ме и насилно хранили – нису били као ови попуштајући родитељи данас.” рече жена која не разуме зашто не може да има здрав однос према храни и зашто је у адолесцентном добу развила поремећај исхране.
“Захвалан сам мами и тати за сваки ударац и казну, јер да то нису радили ко зна шта би са мном било.” рече човек који никада није могао да успостави здраве партнерске односе и кога син стално лаже јер га се боји.
И тако… идемо кроз живот, слушајући људе који тврде да су добри људи без траума, а парадоксално, живимо у свету пуном насиља и рањених људи.
Аутор: Joshua Shrum