Родитељи, не плашите дете: Спремите ваше малишане за одлазак у школу!
Kао што се испит из анатомије не спрема за један дан, тако се ни дете не припрема за школу преко ноћи.
Упис у основне школе траје до краја марта, а право на упис имају малишани рођени од 1. марта 2010. до краја фебруара 2011. године. Причали смо са Милицом Лајбеншпергер, психологом из Центра за едукацију “Игралиште маште”.
Занимало нас је како то може родитељ да припреми дете за упис у школу?
– Kао што се испит из анатомије не спрема за један дан, тако се ни дете не припрема за школу преко ноћи. Погрешно је децу форсирати да пре школе обавезно науче слова, да читају и пишу, да знају да рачунају. Припрема за школу, пре свега, подразумева изграђен топао, отворен и подржавајући однос између родитеља и деце, формирање позитивног става о школи и вредновање знања и образовања уопште – рекла је Милица.
Упис у школу је једна од бројних прекретница у свакодневном функционисању породице и изазов за преузимање нових улога и одговорности свих њених чланова.
– Родитељи који се први пут сусрећу са уписом детета у школу могу из разних разлога да буду уплашени, да се преиспитују и да праве грешке тиме што своје стрепње (не)свесно преносе на дете. Важно је да ни себи ни детету не праве пресију око уписа. Циљ саме уписне процедуре је процена дететове спремности за полазак у школу. Под тиме се мисли на физичку, когнитивну, социјалну и емоционалну зрелост, мотивацију и претходна искуства. Срећом, код нас је већ годинама уназад обавезно похађање припремног предшколског програма тако да се разлике међу децом у великој мери нивелишу када је у питању општа спремност за полазак у школу и ретко има потребе за одлагањем уписа – објашњава психолог.
Први је лекарски преглед, односно систематски пресек тренутног здравственог статуса детета.
– Честа грешка која се овде прави је повезивање редовне вакцинације са поласком у школу („Немој да плачеш, сад си велик/а и треба да кренеш у школу“, „Ако не добијеш вакцину, неће те примити у школу“…). Негирање или потискивање дечјих осећања ни у ком случају није добро, па тако ни када се болна искуства асоцирају са школом. Дете треба храбрити уколико се плаши лекара и/или саме вакцинације, али је јако важно да га не застрашујете и не претите учитељицом или школом генерално (“Видећеш ти кад кренеш у школу…!”) – објашњава Милица.
Други корак је упис у школу и договарање термина за разговор са психологом/педагогом.
– Ово јесте административни корак који родитељи могу сами да обаве. Међутим, уколико школа у коју намеравате да упишете дете нема отворена врата или посебно организоване програме за будуће прваке, управо је ово прилика да се дете уведе у саму школу, да се упозна са простором, да види “праве” ђаке и особље у реалном школском окружењу. Уколико се неко обрати детету, охрабрите га да само говори – немојте говорити уместо њега; дозволите му да и само поставља питања о свему што га интересује како вама тако и другима; асоцирајте ваша искуства и успомене на период кад сте ви били ђаци – каже психолог.
Kоначно, ту је и тестирање кога се родитељи често плаше много више него сама деца.
– Заправо, психолог или педагог кроз разговор и на друге начине том приликом процењују на који начин дете запажа околину, како говори, да ли има развијену машту, да ли има нека посебна интересовања, на који начин размишља и повезује ствари, да ли је у стању да изврши једноставне налоге и слично. За дете је ова тест-ситуација врло пријатно и забавно искуство, оно не може да направи грешку нити да “падне” испит – једноставно дете треба да буде такво какво јесте и ту не постоје неке посебне припреме. Овде је битно да се родитељи организују, уколико је могуће да дођу заједно, да пођу на време, да дете доведу одморно и сито. Уколико дете искаже разумну жељу, дозволите му да само изабере шта ће обући или понети са собом – немојте забранити да понесе свог омиљеног меду, наруквицу или аутић. То је можда дететов знак сигурности и немојте га исмевати нити га лишавати тога преко ноћи – сазреће дете још до септембра- закључује Милица.
Извор: aska.rs