Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung dolazi do otkrića kolektivnog nesvesnog, koje je osnova njegovog učenja, analizirajući svoje snove i snove svojih pacijenata. Po njemu je san nesvesno, poruka koju naše nesvesno, „beskrajno i moćno kao zvezde“ šalje nama samima. Snovi otkrivaju mudrost nesvesnog i razumevanjem svojih snova i njihovim naučnim tumačenjem čovek može da dođe do boljeg uvida u sebe i druge, pretpostavi šta ga čeka u budućnosti i nađe svoj smisao, svrhu i ispunjenje.
Po Karlu Gustavu Jungu svi snovi, u određenim trenucima naših života „osvetljavaju našu životnu situaciju, i to sve dok ozbiljno ne počnemo da se s njom suočavamo… tako dugo dok je ponovo ne doživimo… ili je ne razrešimo.“ On je tvrdio da svi snovi izražavaju najvažniji unutrašnji proces snevača, konflikt ili kompleks. Čak i kada, naizgled, ne postoji unutrašnja veza između bitnih snova, svi snovi ukazuju na konflikt, koga snevač postaje svestan kroz analizu, i na kraju ga uklanja. Jung naglašava posebno snove koji se ponavljaju. Ovi snovi se često odnose na isti problem, koji se ispoljava iz drugačijih perspektiva.
Pri radu sa snovima Karl Gustav Jung postavlja dve osnovne polazne tačke: „Prvo, san treba da se obrađuje kao činjenica, o kojoj ne sme da se postavlja nikakva prethodna tvrdnja, osim da ima smisla; drugom san je specifičan izraz nesvesnog.“ Neosvetljene, zaboravljene misli, koje nisu prestale da postoje samo zato što su napustile polje naše svesti, mogu da se jave u sećanju pod odgovarajućim uslovima. Jung navodi kao primer profesora, koji dok šeta odjednom počinje da se seća svog najranijeg detinjstva. Kada se vratio na mesto gde je počeo da se priseća, osetio je miris gusaka, koji ga je podsetio na detinjstvo provedeno na seoskom imanju. Za njega je miris gusaka postao simbol, kojim je bio obavijen njegov život u detinjstvu, verovatno sa emocijama i događajima koje je tada proživeo. Ovo su uglavnom bila prijatna sećanja, ali čovek je sklon da zaboravlja, pre svega, neprijatna sećanja, služeći se psihičkim mehanizmom potiskivanja. Međutim, ova sećanja, mogu da se ispoljavaju nesvesno i da upravljaju ponašanjem, kao na primer u slučaju sekretarice koja zaboravlja da na sastanak pozove saradnicu svog poslodavca na koju je ljubomorna.
„Otkriće da nesvesno nije samo obična ostava za stvari iz prošlosti, već da je prepuno klica budućih psihičkih stanja i ideja podstaklo me je na vlastiti novi pristup psihologiji“ kaže Karl Gustav Jung. Slike i ideje snova, ne izviru samo iz uspomena, već izražavaju svojstvo psihe da izrazi nove misli, nove sadržaje koji su potpuno nepoznati svesti. Slike u snovima često su slične primitivnim idejama, mitovima i obredima.
Karl Gustav Jung smatra da za snove ne važi samo teorija ispunjenja potisnutih nesvesnih želja, već i teorija kompenzacije, po kojoj snovi imaju funkciju održanja psihičke ravnoteže. Zato Jung ističe da svest može da bude dresirana kao papagaj, ali ne i nesvesno. Na primer, može se očekivati da ekstremni moralista povremeno sanja snove sa amoralnim tonom, jer snovi, kao izraz nesvesnog, teže da koriguju ove jednostrane stavove i u okviru psihe uspostave nužnu ravnotežu. Ali, Jung se ne pita samo za svrhu sna, već naglašava da mi i kroz snove tražimo rešenja za naše probleme. On kaže: „Snovi nisu samo ispunjenje želje, već, izvan svega, razumno suočavanje s nama samima.“
Izvor: artnit.net