Почните, одмах почните да у нижим, ниским, високим, вишим, највишим школама припремате децу и омладину за живот.
Пустите разломке, геометрију, пашњаке и овце Новог Зеланда и климу Аустралије, пустите глисте и њихову регенерацију, Њутнове законе и силу, масу и убрзање, месечеве мене, плиме и осеке, и осам лекција о индустријској револуцији.
Историју и овако прекрајате, по вољи, како вам одговара. Једном издајица, други пут јунак.
Учите децу и омладину како да буду људи.
Како да буду добар човек.
Научите их шта је доброта.
Учите их да не буду бахати гадови.
Ког врага их пред таблом учите разломке, док вам иза леђа лемају неког сиротана у подераној мајици, верујући да је то исправно? Док се подсмевају девојчици прерано нараслих груди, док отимају кифле, док лупају по збуњеним главама све оне за које мисле да им неће вратити.
Ког врага их учите геометријским облицима кад ће иовако сутра, кад боље упознају живот, сами исцртавати кругове око себе у које ће да се уселе и повуку од свих, у које ће да пуштају само пробране? Неко круг, неко квадрат, неко купу.
Ког врага их учите о културама посејаним у аустралијску земљу и ветровима који тамо дувају?
Научиће све о томе када буду бежали од свих проблема овде на други континент. Све ће знати. И колико становника има, и какав је стандард, и бруто и нето доходак, и здравствени систем, и број оваца ће знати, ако пожеле да их чувају, све ће сазнати када за то дође време. И језик ће научити.
Ког врага им причате о хијенама и пужевима када ће се толико пута оклизнути о слузави траг који за собом остављају дебелокожци насељени на свим оним местима где иначе не би смели да буду. Али, су ту. Слузави и љигави и доносе одлуке.
Научите их како заиста изгледају хијене и где заиста могу да их сретну.
Ког врага им причате о симбиози, када ће иовако сваки трећи бити на родитељским плећима до 35?
Учите децу да мисле својом главом, а не туђим.
Учите их да користе своје руке, ноге, леђа, сваки прст, мишић, кост, а не туђе.
Учите их како да остану на ногама када им живот зада ударац испод паса, грубо.
Учите их како да пливају кад таласи постану јаки, велики и изненадни.
Учите их како да остану мирни када све око њих крене низбрдо.
Како да остану горди када им неки усранко каже да су промашени, јадни, сироти.
Учите их да воле себе. И кад су дебели, мршави, подерани, гладни, пресити, збуњени, криви, бубуљичави, несигурни, одбачени, другачији. Помешајте их по клупама.
Учите их суштини.
Или се суштина не учи по наставном плану и програму?
Учите их солидарности. Учите их поштовању. Учите их да се смеју. То посебно, да се смеју.
Учите их раду. Не причајте им о копању и брању јабука. Поведите их са мотикама и корпама на њиву, у воћњак. Једном, два пута, осам пута. Иовако сте им натоварили огромне торбе на леђа од којих не могу да извуку животну лекцију, а бол је ту.
Учите их шта живот јесте, а не шта би требало да буде.
Јер у вашим учионицама седи се и по двадесет година. А из њих, каква трагикомедија, често излазе исцрпљени људи који појма немају о животу, о себи, о другима. Који тек почињу своје најважније лекције, изостављене из скупих уџбеника.
Не сећам се разломака.
Не знам ништа о културама посејаним у аустралијску земљу.
Не сећам се свих елемената из периодног система.
Круг сам одавно око себе исцртала.
Глисте прескачем након кише. Од њихове регенерације немам ништа. Тренутно учим да регенеришем себе након што ме пола нестане.
Упознала сам на десетине слузавих пужева измилелих из ваших пажљиво осмишљених и илустрованих уџбеника.
Била сам вуковац, са дипломама и неким златним читалачким значкама, који је до сада бар сто пута пао на поправном из живота.